Narodno blagostanje

Страна 574 _ __ __БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бојед - : Izveštaji Suzora za ти 1940 Odom, ovih broj О ен зе о smanjio još OU Konjunktura preradivačkih O kretanju članova pokazuje | novčanih i osiguravajućih zavoda, higijene, grafičke industrije,. privrednih grana kod nas DOrast broja zaposlenih ne sa- ~ trgovine, građenja prevoznih srestava i industrije hrane i pića.

i u martu „MO prema februaru o. о. nego i prema martu 1939, što znači da je razvoi konjunkture u ne-

bila ie povoljna

kim granama naše privrede Ako uporedimo kretanje Suzorovog članstva u prVa tri meseca ove 1 prošle godine videćemo da ie naša privreda ušla u 1940 sa većim brojem radnika nego u 1939. U februaru je broj Suzorovih članova jako орао, verovatno, Zbog jake zime i znatno je niži od onoga u istom mesecu 19309. U martu je naprotiv, kako se to vidi iz sledeće tablice porastao prema prethodnom mesecu za 88.676 dok ie lane porast iznosio 23.013:

1939 1940 januar 645.941. 651.044 - | februar 680.520 · 666.148 mart 703.533 704.824

Kako vidimo porast u martu ove. godine je snažniji od onoga u martu prošle. Uzrok tome je pojačanje proizvodnje u izvesnim granama, o čemu će biti docnije reči, zbog čega ie kompenzirano ne samo opadanje zaposlenosti u nekim granama nego je celokupan broji Suzorovih osiguranika ispao veći.nego prošle godine. Interesatno je da se broj ženskih radnika povećao za 2,35% na 206.676 a muških орао za 0,69/. na 498.305. Sigurno je to posledica pozivanja muških radnika na voinu vežbu, zbog čega su njihova mesta zauzele žene. ; |

Porast је bio ravnomeran u celoj državi. U Dravskoi banovini bilo je 108.498 osiguranika, za 5.995 ili 5,78% više nego u februaru, u Banovini Hrvatskoi 226.150, za 19.573 il 5,89%/o više, a u ostalim krajevima :države 370. 176, za 20;178 ili 5,77% više.

Karakteristika privredne Rkonjunkture u martu je po: većanje broia zaposlenih u ratnoj industriji, zatim kod ·opština koje su izvodile radove u vezi sa odbranom od napada iz vazduha za slučai rata i kod javnog saobraćaja gde su uračunati radnici koji su radili na utvrđenjima kako se to vidi iž sledeće tablice:

Porast broja zaposlenih prema martu 1989:

Mašinska i metalna industrija za 4.746 Opštinski poslovi za 2.994 Javni saobraćai za 1.885 Industrija duvana za 1.483 Hemiska industrija za 1.481

Pozorišta i slobodne profesije za 807

Gostinone, kavane i svratilišta za 513

Osim toga zabeležen ie izyestan mali porast код Киспе posluge, poljoprivrede i privatnih saobraćajnih preduzeća.

Privredne grane koje se bore sa teškoćama u snabdevanju sirovinama i čiji se proizvodi teže izvoZe zbog rata morale su da smanje proizvodnju, a s tim u vezi je opao broj zaposlenih kod njih. Kod nekih ie to opadanje u vezi sa slabim izgledima za građevnu sezonu ove godine. Pad ije zabeležen kod 14 grana a najveći je bio kod:

Tekstilne industrije za 4.496 Drvodeljske i rezbarske za. 2.270 Gradnie nad zemljom za 1.488 Prerađivania kože i njenih surogata ža 1.228 Šumsko-pilanske industrije za 11227 Industrije kamena i zemlje za 1.036 Industrije odeće i čišćenja za 969 Industrije kože i gume za 828

povoliniji od prošlogodišnjeg.

Najveći porast je bio na teritoriji Ouzora u Beogradu (za 4.390), zatim onog u Liubljani (za 1.448) i Zagrebu (za 1.154), a pad kod Ouzora u Nišu (za 9.251), Petrovgradu (za2.172), Karlovcu (za 8927), Subotici (za 629) i Sušaku (za 3668).

Prosečna nadnica od januara o. =. postepeno raste. Na njeno kretanje u velikoj meri utiču tarifski pokreti radnika. Na zahtev radničkih organizacija neke banovine su povisile minimalnu nadnicu. Rezultat svega toga je da je prosečna. nadnica porasla od 24,68 din. u januaru na 25,41 din. Prema onoi u martu 1939 porast iznosi 1,69 din. ili 7%/. Najveću nad. nicu imaju radnici u Dravskoi banovini gde ona iznosi 27,19 (u januaru 26,33) din., zatim oni u Banovini Hrvatskoi sa 26,85 (26,40) din. u ostalim krajevima države 94,01 din. (23,17).

Kako su se za to vreme kretali troškovi života? Prema »Indeksu« g. Benka Grada egzistenčni minimum neoženjenog radnika iznosio je u martu 1940 863,70 din. prema 799,87 u januaru o. g. odnosno 697,82 din. u martu 1939, radničke porodice od 4 člana 2.243,90 din. prema 2.072,76 odnosno 1.789,69 din. Troškovi života porasli su prema martu 1939 za 25,49%. Dakle, potvrđuje se stara istina da nadnice sporije rastu od cena, pošto su one za godinu porasle svega za 7"/o6.

Ukupna obezbeđena zarada u celoj državi iznosila je 447,78 mil. din. prema 416,4 mil. u februaru o. g. odnosno 417.50 mil. u martu 1939 ili za 7,32%/o više.

u A AUIIIIGNIE 8

Интересовање Немачке за земље Југоисточне Европе је из године у годину све веће. Оно се није ограничило само на појачање размене производње него је отишло много даље. У немачкој штампи се истиче да су те земље судбински везане за Рајх и да заједно са скандинавским, чине један велики привредни простор који ће допринети јачању међународне размене добара. Пошто су те земље привредно далеко заостале за Немачком, Немци сада полажу највећу важност да се унапреди целокупна привреда њихова, а не само поједине гране које би требале да послуже као извори сировина за немачку индустрију. Сматра се да ће ова имати далеко већу корист, ако се у земљама Југоисточне Европе развије не само пољопривреда него и индустрија.

То гледиште је дошло до изражаја на годишњој скупштини друштва „Дер Мителеуропеише Виртшафтстаг“, приликом дискусије о раду његовом на јачању привредних веза са Југоисточном Европом. Констатовано је да је 1938 достигнута кулминација у трговини са Југоистоком, н да се досадашњим методама она не може повећати. Због тога се намеће потреба промене метода рада да би се убрзао развој његове привреде. При томе треба имати пред очима три момента: Пољопривреда је заостала и мора се посветити особита брига њеном унапређењу. Али се не сме тражити да целокупна производња коју је Немачка развила или најзнатнији њен део буде испоручена Рајху. Пронзводни капацитет ових земаља није ни издалека развијен ни искоришћен, и уколико се буде више развијао, утолико ће оне бити важнији трговински партнер Немачке. Немачка индустрија не треба да се плаши њихове индустријализације. Напротив она треба да учествује у том послу, пошто је немогуће сву радну снагу земаља Југоисточне Европе запослити само у пољопривреди. Без индустријализације оне се никада не би могле ослободити појава привредне кризе (незапослени). Пошто су потребе тих земаља велике,

Немачка иницијатива у привреди Југоистока