Narodno blagostanje
29. јуни 1940. НАРОДНО
TRGOVINA
— У последње време у Дубровнику се осећа несташица извесних артикала. Ради тога је одржан састанак привредника на коме су ови одлучили да ће набавити све потребне количине, али уз гаранцију да ће се цене одреБивати према тржишним ценама на берзи.
— Наредбом бана дунавске бановине у 14 срезова и осам градова забрањено је трговање било каквом робом по улицама, и идући од места до места.
— С обзиром да још није дошло до успостављања платног промета између Југославије и Совјетске Уније, постигнут је споразум са Бугарском да се један део размене производа између Југославије и Совјетске Уније, који је утоку, регулише путем југословенско-бугарског клиринга.
— Уред за контролу цена прописао је максималне цене за: шипкасто, бетонско и фасоновано гвожђе, и то за следеће релације и у следећем износу: Београд 4.90, Ниш 498, Скопље 4.90, Нови Сад 4.93, Сарајево 4,90, Котор 4.93, Љубљана 4.90, Цеље 4.900 и Марибор 4.92,
— На задњем састанку Југословенско-немачког привредног одбора утврђено је да се фактурисање у југословенско-немачком робном промету има да врши у Рајхсмаркама и то како за робу која се лиферује из Југославије у Немачку, тако и за робу коју југословенски увозници купују у Немачкој.
— Да би се онемогућило извесним трговцима да стварају резерве шећера, забрањено је Продајној централи за шећер да издаје у једном месецу налоге фабрикама за продају преко означене количине, како не би тржиште ни за дан остало без шећера пре почетка нове сезоне.
—- Девизви одбор при Народној банци донео је одлуку да власници рибарских лађа могу куповати нафту из слободних царинских складишта за динаре уместо за слободне девизе.
— Немачке власти утврдиле су цену нашем воћу и.
поврћу које се извози у Немачку. Ове се цене подразумевају франко југословенско-немачка граница.
— Rumunska vlada je rešila da se snizi carina na UVOZ polioprivrednih mašina za 50%. Za nabavku istih je odobrila 300 mil. leja. | |
NOVČARSTVO
— Министар правде издао је следеће тумачење чл. 32 а) Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова: „Пропис чл. Зда) Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова односи се на све обвезнице задругара чланова месних задруга за пољопривредни кредит, настале из зајмова исплачених пре 20 априла 1932 г. а без обзира на остале поменуте Уредбе“.
— Između Engleske banke i pretstavnika njujorških velikih banaka vode se pregovori o preorjentaciji platežnog saobraćaja sa Engleskom na zvaničnu stopu funte sterlimga. Trebala bi da budu obuhvaćena sva plaćania u spolinoi trgovini kao i posredovanja osiguranja, kamate, dividende itd. Engleska banka nudi zavođenje specijalnih račuma ро 2уаničnom kursu. Cilj toga predloga je odstranjenje slobodnog tržišta za funtu u S. A. D. u roku od 8 nedelje. Slične pregovore povela je Engleska banka i sa drugim zemljama.
— Rumunija je pre izvesnog vremena izvestila udruženje imalaca stranih obligacija u Londonu da u sadašnjim prilikama ne može plaćati svoje dugove u iznosu ugovorenom 1939 i tražila je da se za ovu godinu procenat isplate snizi na nivo iz 1937/38. Ovih dana postignut je sporazum da se aranžman iz 1939 produži i za 1940 izuzev za sledeće dugove: 41/% zlatni zajam od 1913 i 4% konsolidacioni od 1922. Kod njih će se plaćati svega 45% попипаџе vrednosti dospelih kupona. Amortizacija se odlaže do kraja 1940. Kod 4% Spoli-
Љ
БЛАГОСТАЊЕ Страна 595
nog zajma od 1922 amortizacija će takođe biti odgođena, a plaćaće se samo 60% ugovorene kamate. Osim toga rumunska vlada se obavezala da plati sumu od 19.455 funti sterlinga.
— Uprava Rajihsbanke je rešila da se sva plaćania u '*9Đutničkom saobraćaju na teret putničkih račuma lica Roja imaju svoje sedište u Norveškoj, Belgiji, Luksenburgu i Holandiji zajedno sa Којошјата тоги obavljati samo s odobrenjem njenog odeljenja »Deutsche Kreditabkommen«. Plaćanje nemačkim državljanima i državljanima neutralnih zemalja biće odobrena, ako su putnički čekovi itd. ispostavljeni pre 9 aprila odnosno 10 maja 1940. Ubuduće za plaćanja ove vrste trebaće prethodno odobrenje nadležnih vlasti.
JAVNE FINANSIJE — Бановина Хрватска предвидела је 53,388.000 динара за јавне радове у хрватском приморју.
SAOBRAĆAJ — Обустављен је аероплански промет Југославије са Африком, Азијом и Аустралијом.
POLOŽAJ RADNIKA
— После преговора између радника индустрије теста и њихових послодаваца у Сплиту, радницима су повећане наднице. | —- Радници запослени код „Шипада“ и „Југоцелулозе" у Дрвару преко својих претставника воде преговоре са својим послодавцима ради регулисања радних односа и повећања плата. Досадашњи преговори завршили су се без икаквог успеха.
— 600 радника запослених на јадранским бродоградилиштима ступило је у преговоре са послодавцима, тражећи ревизију колективних уговора и повећање додатка на скупоћу.
— Инсталатерски радници у Сплиту, добили су додатак на скупоћу који износи 1,25 дин. по сату.
— 1 јула ов. год. ступа на снагу Уредба о пензионом осигурању трговачких помоћника.
— Рудари запослени у државним и приватним угљенокопима покренули су акцију за повишење надница. У томе циљу одређена је једна делегација рудара која ће посетити министра шума и рудника и изложити му захтеве рударских радника.
— Извршена је редукција радника у Јадранском бродоградилишту у Сплиту. 176 радника добило је отказ. у случају да се међународна ситуација не поправи, доћи ће вероватно до нове редукције.
— Пекарски радници у Шибенику ступили су У штрајк, пошто су њихови послодавци одбили да са њима склопе колективни уговор.
— Engleski železničari su tražili povišenje plata za 6 šilinga nedeljno. Egsekutivni komitet koji od početka rata upravlja železnicom odobrio је povišicu od 3 šilinga. Pre izvesnog vremena plate su bile povišene za 4 šilinga.
RAT I PRIVREDA
— Zbog rata veliki broj seljaka u Nemačkoj je mobilisan, usled toga se osetila oskudica u radnoj snazi. Da bi se prolećni radovi svršili na vreme dovedeno je iz Poliske 780.000 poljoprivrednih radnika. Pošto su za potrebe vojske rekvirirani najbolji konji, nedostatak konjske zaprege nadoknađen je delimice povećanom upotrebom mašina za čiji je prevoz iz jednog kraja u drugi uprava železnica odobrila sniženu tarifu. Osim toga vojne vlasti stavile su poljoprivredi na raspoloženje zaplenjene konje bivše poliske i sve Копје nemačke vojske koji nisu 'bili dobri za nju. Na taj način uspelo se sve prolećne radove svršiti na veme.