Narodno blagostanje

Страна 598 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 95

шла довољно високо да је поново измами. То је учинило Слободно тржиште;

|| је ова недеља имала тако чврсту ИЕ Народна (nag. |-

анка, која је још прошле недеље рађена по 7900, имала |

је једина лабавију ситуацију, рађена је по 7800, а последњег | M 0 1 VI о

дана извештајне недеље интерес код тражње за њом био Лондон 203,77 165,05 201,57 19896 197,17

је много слабији, тражена је по 7750. Париз 199. 7— = 14. У ——20. М. 7.VL—13.VL Њујорк 55,— 44,55 55— 55,— 55—

2» Ратна штета 190 862 Женева 1233,10. 99881 1238,10 1238,37 1237,50

4%, Аграрци 1991 — 29

4% Аграрци 1934 | O Приватни клиринг:

6%, Беглуци 31 175 Берлин 1480. — === 1480. — 1480 — 1480. —

6% Далматинци 167 285 Грчки бонови 31 — 37,70 39,50 40,35

67% Шумски аграр — 31 Софија OD.

7% Инвестициони — 16 =

ПА АС и А 2 Милано 22475 —— 22475 22475 22475

7% Блер == 38 Обрт је био и ове недеље велик, 39,5 мил, али мањи

8%. Блер ___ 196 него прошле недеље, 49,5 мил. Од тога отпада на немачку

7% Селигман и 44 марку 22,307 хиљ. на доларе 11,789, швајцарске франке 758

Народна банка 141 - 119 хиљ. на фунте стерлинга 2.247 хиљ. бугарске динаре 49

Паб 5 E. 14i хиљ. и на грчке бонове 2,400 хиљ. Тражња за! девизама

Дувански лоз 5 i подмирена је са 100%. Уколико приватна понуда није била

Укупно 538 1.878 довољна, давала је остатак Народна банка.

Обрт је био минималан, управо безанчајан, свега 538 хиљада. Толико износи обрт у једном једином папиру, па и више и то у недељама које се могу да означе да су слабот посла. Ми смо за обрт од 1,5 милиона казали да! је он већ тако мали да од њега не би могла да живи ни једна берза. Шта да се тек каже за овај, који је био испод трећине прошлонедељног. Истина, ова недеља није била потпуна, један дан су јој одузели Духови. Ако би узели то у обзир и тада би обрт износио једну трећину од прошлонедељног. Па и тако мали обрт обављен је готово цео У три папира, Ратној штети, Далматинцима и Народној банци. У три друга папира обрт износи укупно 40 хиљада, а и од тога на Дувански лоз отпада 5 хиљ, у коме се толико ретко ради да појава овог папира на берзи нема никакве Везе са ситуацијом која на њој влада.

Обрачунски курс долара био је 44,55.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ |

Ове недеље престао је да котира француски франак. Француска, после предлога за примирје не стоји више са Енглеском у односима у којима и раније, па ни у монетарном погледу. Фунта стерлинга, која је по завођењу потпуне контроле девизног промета, специјално после ограничавања понуде слободне фунте, добила била на курсу, под крај извештајне недеље почиње поново да губи. У Енглеској осећа се тежња за гомилањем новчаница, па то и већа потреба за новцем у вези са финансирањем рата, довели су до потребе да се повећа плафон до кога се могу емитовати новчанице. Оптицај новчаница био се повећао до 5 јуна на 569,3 мил. а плафон је био 580 мил. Сада је он повишен) на 630 мил. Извесне емисионе банке, које су држале фунту или је куповале у већим износима престале су са том праксом. Грчка банка не мења више фунте стерлинга на својим шалтерима, нити хонорише чекове који гласе на фунте. У Финској, на препоруку Народне банке приватне банке обуставиле су куповање новчаница фунте.

Од клириштих валута немачка марка стоји непромењено. Грчки бонови међутим рапидно скачу. Они су последњег дана рађени већ по 40, 35, а то је за 25% виши Курс него што су га бонови имали пре 14 дана. Два су разлога. Прво сток бонова се само смањује, док тражња зависи од увоза, а овај је опет оживео у вези са блокадом Средоземног мора, тако да се указала потреба за увозом извесних артикала из Грчке, који су увожени из других земаља. Отуд онако нагли скок курса;

У Цириху девизни курсеви били су следећи:

31-KlL37 31 XI 38 317.900.30 |i VI | JO.MI Париз 14.68 11.6220 О 8.87 Лондон 21.62 2065 17.65 15.75 16,10 Њујорк 4598 | 1443 44590 446— · 446Милано — — 22.50 22.50 22,50

Robno tržište

Pšenica. — Prekomorska tržišta reagirala su vrlo jako na poslednie događaje u Evropi. Za nekoliko dana čikaška notica pala je za 7%, a vinipeška za 5%. Prema najvišim kursevima od konca aprila o. g. sadanji kursevi niži su u Čikagu za 30,49, а и Vinipegu za 24%. Ovako veliki pad u ovo vreme nij neuobičajen; izvesno popuštanje — manje ili više prema stanju prenosnih zaliha i izgleda za novu žetvu na severnoj hemisferi — ili porast, ako su prenosne zalihe male, a nova žetva deficitarna ili sa malim suficitom, prestavljiaju sezonsku pojavu. Ovoga puta međutim na popuštanje kurseva nisu ne-= posredno uticali faktori ponude i tražnje, već razvitak rata u Evropi. Izuzev Engleske čitava Evropa isključena ie danas od mogućnosti dobavljanja prekomorske pšenice. S. A. D. i Argentina koje imaju izvesne količine prodate Španiji, Grčkoj, Finskoj i Norveškoj nisu u stanju da ih isporuče. Engleska je kupila 140.000 vagona u Kanadi.

Ministarstvo poljoprivrede S. A. D. objavilo je najnoviju procenu pretstojeće Žetve: ozima pšenica daće prinos od 1,950.000 vag., a prolećna (na bazi prosečnog prinosa i veličine zasejane površine) oko 610.000 vag. Tome treba dođati prenosnu zalihu od oko 700.000 vag. što ukupno čini 2,660.000 vag. Prošle godine na dan 21 jula S. A. D. raspolagale su sa 2,740.000 vag. U Italiji ie povećana količina pšenice za prinudan otkup na taj način što je kvota određena za ishranu proizvođača smanjena sa 3 na dve metričke cente. po glavi. Sve što prelazi više mora se predati državnim organima: Mađarska je objavila uredbu prema kojoj su svi imaoci pšenice obavezni da prijave vlastima celokupnu zalihu. U slučaju potrebe vlada može da odredi otkupne cene po kojima će preuzeti celokupnu prijavlienu zalihu izuzev količina potrebnih za ·vlastitu ishranu proizvođača koje bi se izuzele iz zalihe. U Rumuniji cena pšenice dostigla je 650—680 leja za 100 Ке.