Narodno blagostanje

99. јуни 1940.

странке могу да буду врло слаба потпора федерализму. Национализам је интрансигентан, полази пре свега од интереса нације, а не заједнице. Неколико држава савезног типа које постоје, одржавају се стабилно зато што национална подвојеност није била полазна тачка код образовања држава чланица. То није случај ни у Швајцарској, иако у њој живи неколико нација. Сједињене Америчке Државе, Бразилија, подељене су географски на државе чланице. Норвешка и Шведска у којима је национална подвојеност играла велику улогу у политичком животу, раздвојиле су се 1905 у самосталне државе. Национално обојене странке не могу да пруже потпору федерализму. Међутим, има разлога да се верује да ће се партиско окупљање код нас да врши и даље на националном принципу, зато што се и бановине оснивају на њему. То је мањак у нашем федеративном уређењу. Оно уопште није настало победом странке или странака са федералистичким програмом. Засада његово главно упориште је најјача странка у земљи, ХСС. Та странка изишла је из опозиције унитаризму. Она има програм уређења Хрватске, а федерализам у њеној концепцији, ако би могли тако да кажемо, спада већ у сферу спољне политике. Федерализам је победа те странке. Када га је прихватила као циљ, хтела је да добије одрешене руке у Хрватској, по стварима које су дошле у њезину надлежност. И биће сасвим логично ако она, добивши федерализам за себе, не

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 589

покаже смисла за интересе читаве федерације, да не буде федералистички конструктивна.

То не мора да буде, јер се не може потпуно искључити политичка еволуција у правцу федерализма. Али пре него што се показало колико има изгледа за такву еволуцију, код Срба се појавио страх што су остали партиски неорганизовани у односу према чврсто повезаним Хрватима и Словенцима. Као што су раније њихове организације ојачале у опозицији према т.зв. српској хегемонији, тако су сада Срби на путу да се окупљају у фронт зато што држе да се налазе пред фронтом.

Ова појава стоји у контрадикцији са другом, да је федерализам примљен као чињеница. То није довољно за триумф федерализма. Чињеницу при'знаје и онај који је одвише слаб према њој. Али да "се федерализам прихвати као циљ, потребно је да се из убеђења одбаци сваки други. Код нас је измирење са федерализмом дошло после кризе коју је преживело унитаристичко уређење. Криза је била толико дубока да смо ми већ били на путу да решимо наше проблеме у грађанском рату, Kao MITO CE најчешће дешава код промене државног уређења. Што до тога није дошло ваља захвалити чињеници да јаз између хрватског и српског народа није никад био тако дубок како. би се могло закључити по политичком језу између Београда и Загреба. Посто'јала је једна политичка резерва, коју је у згодном моменту могао да искористи сваки политичар, да

"прави споразум.

Ш КАКО БИ ИЗГЛЕДАО ФЕДЕРАЛНИ ПАРЛАМЕНАТ БЕЗ ФЕДЕРАЛНИХ СТРАНАКА

Сам акт споразума не решава проблем заједнице. Живот избацује проблеме, а од момента кад се почело са преуређењем државе показало се да је споразум само први акт новог живота. По природи својој споразум је погађање. Преговорачи могу да мисле пре свега на себе. Од момента кад га партнери прихвате, он постаје заједничка ствар, којој треба приступити без резерви и без задњих намера ко ће кога да надмудри. Ми смо се споразумели на федерализму. Да би постојао он треба своје органе, партије. Његовим проблемима мора да буде испуњен њихов програм.

Видели смо да политичка стварност није била таква да би се могле да развију овакве странке. Оне тек треба да се формирају, а код тога је главно питање пропрама. У циљевима и начину на који их хоће да постигне једна партија долази до израза гледање 'на друштвена питања уопште, а код нас посебно. По федералном уређењу код нас извршена је подела надлежности између државе и бановине Хрватске, чиме је прејудицирана подела надлежности за остале бановине кад буду основане. Политичке партије имају у државном парламенту да преко претставника народа решавају ужи круг питања него до сада. У парламенту ће моћи да буде говора и о стварима из надлежности бановина, али само начелно, са становишта државе као заједнице. "Ако тај парламенат буде састављен од посланика из странака појединих бановина, које буду гледале само на своје ствари, а парламенат буду сматрале

Це

ареном у којој ће да се боре за посебне интересе, он ће бити потпуно неспособан да нешто учини за „напредак заједнице. Не сме да нам послужи пример учешћа Хрвата у угарском сабору, где су имали или да бију битку ако су хтели добро Хрватској, или да се улизују, ако су мислили на себе.

Наш парламентаризам био је под унитаризмом онемогућен кад су се у њему састале странке са противположеним тежњама, Главни разлог који је раздирао тада парламенат отпао је. Хрватска сељачка странка нема више разлога да га бојкотује или да води опструкцију кад дође у њега, а Срби, и они који још нису потписали споразум, не устају више против федерализма. Отпали су пређашњи мотиви, који су раздирали парламенат.

Није било довољно уклонити старе разлоге политичких размирица. Без федералног програма странке би у парламенту биле врло далеко једна од друге, а ту је могућност рада минимална. Парламенат, који би имао да решава о државним проблемима не би смео да по страначком саставу буде подељен по бановинама.

Проблем будућег парламента је и проблем владе. Она ће морати да буде влада Срба, Хрвата и Словенаца, одржавајући се на вољи за сарадњом а не просто на принципу парламентарне већине.

У другом чланку обрадићемо део овог проблема који се односи на то које партије одговарају а које не одговарају новим приликама.

ф == —