Narodno blagostanje
Страна 469
Robno tržište
Pšenica. — Na prekomorskim tržištima situacija u OVvOj nedelji bila je nepromeniena, kursevi su ostali stabilni. Promet je i dalje veoma ograničen pa se cene održavaju jedino blagođareći intervencionističkim merama. Međunarodni institut u Rimu u svom nainovijem izveštaju navodi, da će OVOgodišnja žetva u balkanskim zemljama biti mania od one u 1998 i 1939. U ostalim evropskim zemljama Žetva se ргосепјије озгедпјот. Џ 5. А D. prinos ozime pšenice biće manji od prošlogodišnieg za 13,7/o odnosno 12,6%0 u poređenju sa rezultatom za poslednjih pet godina. U Kanadi na dan ргvog jula stanje useva. prolećne pšenice cenjeno je sa 88996 prema 71% u istom periodu prošle godine što znači da bi Kanada ovog puta mogla imati znatno bolju žetvu od г"ргоšlogodišnie. U Argentini setva je obavljena pod povoljnim uslovima i stanje bilike je zadovoljavajuće. |
Evropska žetva biće deficitarna, dakle uvozna potreba znatno veća od prošlogodišnje. Međutim veliko je pitanje hoće li se uvoz uopšte moći da izvrši. Situacija Evrope u роgledu snabdevanja pšenicom toliko je teža, jer i jugoistočne evropske zemlič ovoga puta neće imati bog zna kako veliki izvozni višak.
Terminski kursevi sredinom nedelje notirali su:
IX XII И-Ш Vinipeg centi bušel 713/8 735/8 745/8 Čikago centi bušel 737/s 741/» 755/8 В. Ајтег рег. Ку. 9,26 9,52 -
Kao što vidimo iz gornjeg pregleda kurseva nestalo je ranije razlike između vinipeške i čikaške notice odnosno premije za kanadsku pšenicu, kojia је зада loko nešto jevtinila od američke.
Na domaćem tržištu situacija je nepromenjena. Usled žetve koja ie ove nedelje uveliko otpočela prestalo je svako poslovanje sa pšenicom; jedino Prizad kupuje stalno po nešto malo iz slobodne ruke. Cane se kreću u granićama maksimiranih. Prvi rezultati žetve nisu zadovoljavajući. Tvrđenia da ie Žetva znatno bolja no što se očekivalo, koja su se čila poslednjih dana s tim da je žito znatno oštećeno glavnicom, ne odgovaraju pravom stanju i izgleda da su namerno ubačene. Prvi vršaji na mnogim mestima pokazuju da je zrno dosta prazno, šturo, a ponegds je oštećeno i glavnicom ma da ne u katastrofalnim razmerama kao što je bilo 1932. Privatne informacije glase da će žetva u suficitarnom području, a ono je glavno za ocenu ukupnog prinosa, prema prošloj godini podbaciti naimanje za 20—925"%. U svakom slučaju treba računati sa deficitarnom žetvom i spremiti se blagovremeno. Prva mera bila bi da se cene ne odrede kao minimalne, već kao maksimalne. Ako bi se zadržao stari intervencioni režim sa minimalnim cenama onda možemo biti sigurni da ćemo za kratko vreme posle žetve imati enorme cene.
Kukuruz. — Na prekomorskim tržištima kukuruza nema nikakvih promena, cene su stabilne. Argentina se i dalie muči ne znajući šta da radi sa ogromnim izvoznim viškom Koji, sem evropskog tržišta, ne može nigde drugde. S. A. D. iako imaju veliku zalihu izvoznog viška u znatno boljem su položaju, jer imaju veliko unutrašnje tržište za meso. Čikago za septembar notira 62 centi za bušel, a Buenos Aires prompt 4,46 pezosa za Ку. |
Legalno domaće tržište na kome bi se javno radilo ne postoji. Ukoliko ima izvesnog prometa, sem onih količina koje ie zagrabio Prizad i on vrši njihovu dispoziciju, roba se trguje ispod ruke, znatno preko cene određene uredbom. Za
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ Бр. 99
ovaj promet pominju se. cene od 3 i 2,50 din. U unutrašniosti Srbije proiino brašno prodaje se po 4 din. kg. Teškoće u snabdevanju iz dana u dan sve su veće. Sve se više pokazuje da su zalihe kukuruza vanredno male i nedovoline do nove
berbe. Što je glavno mema nikakvih izgleda da bi se deficit
u kukuruzu mogao da pokrije uvozom. Rumunija je zabranila uvoz, a u Bugarskoj ima ioš malih količina. Obe zemlje više ne prodaju za devize, već u kompenzaciju, naravno za artikle koji su im neophodni.
Stoka. — Na tržištu stoke u zemlji vlada nepromanjena situacija. Usled oskudice kukuruza ponuda svinja i dalje ie relativno velika pa su zbog toga i cene niske, niže od onih koje bi se morale platiti. Cene svinia kreću se između 9 i 10 din. Na nekim udaljanijim pijacama prodaju se i jevtinije. Ako uskoro ne bi došlo do povećanja izvoza, a za to ima malo izgleda, može se desiti da cene još više padnu. Cene goveda kreću se između 5,50 i 7,50 din. prema kvalitetu.
Opijum. — Objavljena ie nova uredba o opijumu koja predviđa otkupnu cenu od din. 40 za jedinicu morfina. Po ovoi ceni do konca septembra vršiće se otkupi sfarog· opijuma koji se nalazi kod trgovaca. Kao što je poznato- polovinom 1985 g. izmenjen je Zakon o opoinim drogama i uveden potpuni. monopol unutrašnje i spoline trgovine. Prema tome zakonu sve stare trgovačke zalihe opijuma imale su da budu likvidirane do početka 1940. Docnijom iednom uredbom taj je rok produžen do juna ove godine, a sada se produžava do septembra. Stvarno ovoga puta nije određen nikakav rok, jer se ne predviđa nikakva sankcija za onoga koji ne preda zalihu.
LAJPCIŠKI JESENJI SAJAM 1940
98 25 аџуиста 80 29 аууизја
60%, POPUSTA ИТРАМИТИМ |
NA УЕМАС DpžAVAMA
KIM DRŽAV-
МУН ЗЕРЕТМ- DO 55% POСАМА PUSTA
Nemačka viza dobija se besplatno. Prilava ima da usledi naikasniie do 5 avgusta kod nadležnog зајатзког zastupništva, gde se ujedno dobijaju sva ostala obaveštenja: u Beogradu: ZVANIČNI BIRO LAJPCIŠKOG SAJMA ZA BALKAN, Knez Mihailova 33, Tel. 24-811
» Liubliani: Ing. G. Tonnies, Tyrševa cesta 33
» Mariboru: Banka Bezjak, Gosposka ul. 25
» Novom Sadu: Friedrich Lebherz, Želieznička -96
» Osiieku: Viktor Pentz, Prilaz 25
» Petrovgradu: Johann Weiterschan, Kr. Aleksandra 16 » Saraievu: Petar Jurišić, Jeftanovića palata
» Skoplju: Nikola Baubin: Princeze Jelene 7
» Splitu: Konsu!l M. Janković
» Subotici: Direktor K. Konrath, Kr. Aleksandra 6
» Zagrebu: W. Erken, Trg Kralia Tomislava 15/II