Narodno blagostanje

5. абгуст 1940' НАРОДНО

Швајцарски франак стоји и даље ванредно чврсто, са видном тенденцијом да још више скочи. Разлог смо навели у прошлом броју.

Од клириншких валута грчки бонови показали су ванредну чврстоћу. Пре неколико недеља они су се колебали, и били већ пали на 35. Потом је дошао нов споразум о плаћању са Грчком, и могло се претпоставити да ће курс да падне још јаче, пред новом појавом бонова у промету. Међутим, у промету се не појављују ни нови ни стари. Тражња је врло јака, али понуде нема, односно врло мало. Зато је курс поново скочио на 40. Бугарски динари су рађени у малом износу, а и они су чврсти, 92. Слободно тржиште |

Слоб“ ==

25 УП 2856% 29-УП 3ЗФУП ЗБУП БУШ Сондон 910:65. 17062 21230 21971 21078 21065 Њујорк 55— 4455 55. — 55— 55.— 55.Женева 1950.15 1012.62 1250.70 1251.25 1250.70 1250.70 Приватни клиринг Берлин 1480 — — 1480— 1480—— 1480.— 1480Грчки бон. 40— — — — — Софија — — 92. — Ol — 90.Милано 228.83 — 998.83. 998.83 „228.89 298.88

Обрт је био 37,8 мил., према 319 мил. прошле недеље. На марке отпада 31,946 хиљ., грчке бонове 74 хиљ. доларе 4449, швајцарске франке 620 и бугарске динаре 796 хиљ. Најнижа квота додељивања девиза била је 38,27%/0, а највиша 76,16%.

У Цириху девизни курсеви били су следећи:

31-XII-37 31-ХИ-38 31-ХИ-39 23-УП 30-УП Лондон 21.62 20.62 17.65 16.87 17.50 Њујорк 32— 443 — 445.90 440.— 440.Милано — — 22.50 22.30 22.20

Robno tržište

Pšenica. — Situacija na prekomorskim berzama je nepromenjena; kursevi su postojani, a promet veoma mali. Posle proširenja engleske blokade na Portugaliju i Španiju za Evropu je prestala svaka mogućnost snabdevanja prekomorskim žitom. Položaj deficitarnih zemalja time ja uveliko otežan i ove se nalaze pred krupnim i nerešivim ргоblemom pošto i u samoj Evropi nema viškova iz kojih bi mogle da podmire svoju potrebu. Pod ovakvim režimom, ukoliko on duže potraje, zimski meseci mogu doneti na mnogim sektorima Evrope glad. U S. A. D. najnovija procena prinosa premašuje sve dosadanje; prinos ozime pšenice ceni se na 1.413.000 vag., a prolećne na 557.000 vag. ti. ukupno 1.983.000 vag. prema 2.047.000 vag. u prošloj godini odnosno 1.952.000 vag. prosečno za poslednjih pet godina. Dakle, ovogodišnja žetva je nešto manja od prošlogodišnje, veća od proseka za poslednjih pet godina i od unutrašnje mpotrebe. Kanada stoji pred teškim problemom: gde će da smesti OVvVOgodišnju dobru Žžetvu, jer su magacini i silosi prepuni zalihom stare robe. Za devet meseci ekonomske 1939/40 god. (avgust—april) Kanada je izvezla 46.550 vag. brašna prema 29.200 u istom periodu prošle godine. Najveća količina ovoga izvoza olišla je u Englesku. Kanada je odredila minimalne cene za loko pšenicu uzimajući za bazu kvalitet Manitoba nortern 1 i to tako da se cena svake nedelje povećava za iznos troškova čuvanja i manipulacije. 1 jula početna cena

БЛАГОСТАЊЕ Страна 495

bila je 96 din. za 100 kg. а 31 decembra, dokle su одгеđene minimalne cene, cena će biti 100,80 din. Za ostale kvalitete niže od nortern 1 cena se smanjuje i to: ха погјегп 2 sa 3 centa po bušelu odnosno oko 6,50 din. za mtc., za nortern 3 osam centi po bušelu odnosno oko 23 din. za mtc., za nortern 4 osamnajest centi po bušelu odnosno oko 30 din. po mtc. Rumunija ie gubitkom Besarabije izgubila oko 25" pšenične produkcije i najveći deo izvoznog viška. Galac kao žitno tržište najviše je izgubilo. Mađarska žetva ceni se na 225.000 vagona prema 307.800 vag. u prošloj godini. Prinos taman odgovara domaćoj potrebi. Nove cene određene su sa 28 penga za 100 kg. odnosno 8 penga više no u Dprošloj godini.

Terminski kursevi na prekomorskim berzama notiга 51: IX ХП III Уипрег сеп! бизе! 718/8 735/8 745/8 Čikago по 5 76 765/8 773/s B. Aires pezosa kv. 8,65 9,04

Na domaćem tržištu otpočeli su dovozi nove pšenice. Dovoz je za sada vrlo slab. Najveći deo robe koji dolazi na tržište otkupljuju mlinovi koji plaćaju čak i do 10 din. preko intervencione cene odnosno 260 din. za robu baza 76/2%. Prizad jie 1 počeo takođe da kupuje. U načinu kupovine izvršene su promene. Kupuje se neposredno od proizvođača, ovoga puta i preko vlastitih otkupnih stanica, zatim preko komisionara, trgovaca i zadružnih saveza, dok ije do sada rađeno neposredno sa zadrugama. Ostali uslovi ostali su isti kao i prošle godine. U ostalom prometu pšenica se trguje po intervencionim cenama. Svi izveštaji koji stižu potvrđuju da je prinos slab, žetva je deficitarna.

Kukuruz. — Na prekomorskim tržištima kukuruza nema nikakvih promena. Za Evropu prestao je svaki izvVoOZ. Evropske zemlje u pogledu stočne hrane bez razlike ti. i one suficitarne i one deficitarne, nalaze se u veoma teškoj situaciji. Evropsko stočarstvo preživliuie teške dane. Reperkusije toga stanja za buduću produkciju stoke i mesa bića veoma teške i dalekosežne. Čikago za septembar notira 62 centi za bušel, a Buenos Aires 4,27 pezosa za kv.

U zemlji promet je minimalan. Ponude nema, a nezadovoljena potreba je vrlo velika. Ječam donekle ublaŽuje oskudicu kukuruza. Svaka količina ječma koja iziđe na pi_ jacu trguje se za podmirenje lokalnih potreba. Prizad je napravio nove zaključke u Bugarskoj za nekoliko stotina vagona, a izvesna veća količina bića uvezena i iz Turske. Međutim sve ove količine neće biti dovoline da do oktobranovembra, dok stigne novi kukuruz, pokriju potrebu tako da se mora računati sa znatnim povećanjem potrošnje :pšenice. U ilegalnom prometu kukuruz se plaća i do 300 dinara.

Stoka. — Na tržištu stoke prilike su nepromeniene. Kod svinja još uvek se oseća veliki pritisak na tržište. Za avgust mesec odobren је sledeći izvoz: goveda za Italiju 434 komada, goveda za Nemačku 924 vagona odnosno po 6 vagona nedeljno, svinje za Nemačku 70 vagona, svinie za Protektorat 44 vagona.

Goveda se trguju po 6 do 8,50 din. prema vrsti ı kvalitetu, a svinje od 9,50 do 11 din.

Opijum. — Otkup opijuma na terenu, koji vrši Prizad, privodi se kraju. Prema dosadanjem tempu ponude izgleda da berba opijuma nije dala više od 20—95 hiliada kilograma, a to ja ispod polovine od prošlogodišnieg prinosa.

Uliarice. — Za laneno seme povećana je otkupna cena sa 360 na 440 din., a za ricinusovo seme sa din. 470 na din. 500 za 100 kg. Ove cene važe za proizvođače.