Narodno blagostanje

17. абгуст 1940.

Проф. д-р А. Билимовић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 515

·" Ка питању о корпоративној привреди

1 ТИПОВИ И ПРИВРЕДНО УРЕЂЕЊЕ

После некојих изјава о намераваним економским и социјалним реформама и о корпоративној привреди врло се живахно расправља питање 0 преуређењу југословенске народне привреде у духу корпоративизма. ;

Уредништво „Народног Благостања" (бр. 28) наглашује у чланку „Федеративни корпоративизам и друге заблуде наше штампе" нејасности које владају у вези са појмом корпоративне привреде и њеном увођењу у Југославији.

Покушаћемо још једанпут расчистити одговарајуће појмове.

Према датим изјавама није сада у питању ова или она поједина реформа у оквиру садашњег привредног уређења него дубље реформисање самога привредног уређења.

Зато да почнемо са неколико речи о различним типовима привредног уређења.

Први тип који морамо да узмемо за полазну тачку — и ако је садашња привреда свугде, међу осталим такође и у Југославији, већ напустила овај чисти тип — јесте слободна привреда, тј. слободна приватно-предузетничка и тржишна привреда. Ознаке све привреде јесу: приватна својина на покретне и непокретне капитале и слободна привредна делатност у облику приватних предузећа међу којима у рударству, индустрији, трговини, кредиту и осим железница у саобраћају превлађују приватна капиталистичка предузећа са минималним мешањем јавне власти у пословни рад ових предузећа.

Баш ова слободна привреда одн. њени елементи, у колико су се још сачували или чак доминирају у садашњој југословенској привреди, има да се замени неким другим привредним уређењем.

" Какви су типови овог другог уређења»

Ако се у народној привреди сачува приватна својина и приватна предузимљивост, али се једно и друго подвргне дириговању са стране јавне (државне или самоуправне) власти и ово дириговање ограничава слободу приватне својине и слободу рада приватних предузећа, онда се слободна привреда претвара у дириговану привреду.

Према своме опсегу тако дириговање може да буде потпуно (тоталитарно) или делимично, Делимично дириговање опет може бити шире или уже са различитом дозом интервенције јавне власти.

Према своме садржају може дириговање да се односи на развој и организацију Продуктивних снага (производња, саобраћај, трговина, кредит, новчарство) или на реализацију егалитарног начела и смањивање економске и социјалне неправде (раоподела имовине и доходака). Обим странама регулисања одговарају — опет мање или више дубоке — економске и социјалне реформе помоћу којих се изводи диригована привреда. |

Ако се поменута регулација привреде изводи према неком плану израђеном с обзиром на особине дотичне народне привреде и задатке који се њој, стављају, нарочито ако је такав план замишљен за низ година, онда диригована привреда постаје план-

ском привредом. Логика ствари захтева да свака диригована привреда, ако хоће да буде рационална, мора да има свој план, тј. да буде мање више планска привреда. Ипак ако се мењају спољашње силе које утичу на народну привреду и опољашњи услови којима се дотична народна привреда мора прилагођивати, планска привреда мора да прегледа и коригира свој план. Ова ревизија плана мора бити чак и непрекидна, ако се спољашњи услови мењају са калејдоскопском брзином тако да се онемогућује план иврађен за дужи рок. Али и-у овом случају су једни делови привредног плана мање зависни од промене спољних услова те се њихово планирање може изградити за низ година (на пр. план изграђивања железничке мреже), напротив други делови плана захтевају чешће коректуре те због тога се могу изграђивати само за краћи рок (на пр. план спољне трговине).

Што се тиче органа преко којих се привреда диригира и планира, они могу да буду чисто бирократски или корпоративни, тј. састављени од заступника организованих привредних сталежа и грана или од њихових заступника и претставника јавне власти. Диригована и планска привреда која се води помоћу корпоративних органа сачињава баш оно што се именује корпоративном привредом.

Најзад, ако се у диригованој и планској привреди укине приватна својина и приватна предузе-

ћћа у главнијим привредним гранама пређу у сво-

јину државе, покрајинских јавно-правних заједница или других колектива, онда имамо колективистичку привреду. Док се диригована и планска привреда са приватним предузећима разликује од слободне привреде само у томе што није слободна него везана, колективистичка привреда се одликује од слободне привреде на двоструки начин: прво у томе што није слободна и друго (што код ње не постоје приватна својина и приватна предузећа.

Такви су главнији типови привредног уређења.“) Чиста слободна привреда сада не постоји. Највише су се њој приближавале до овог рата франпуска, швајцарска и некоје друге народне привреде.

Делимично диригована привреда је сада у САД

2) Д-р Ћирил Жебот, писац књиге „Корпоративно народно господарство“ (Цеље 1939) истовети у својем чланку „Начртно али уравравано народно господарство" (Час 1989/40, стр. 164—168) планску привреду са колективистичком привредом, тј. са привредом која је изграђена на претпоставци „јединствене правно-усредсређене својине на продукциска средства“, те противставља као два

супротна типа дириговану и планску привреду. Таква иден- тификација планске и

колективистичке привреде није оправдана, (јер чак и тоталитарна диригована и планска привреда може постојати и стварно постоји без укидања приватне „плуралистичке својине на продукциска 'сред-

(ства“. Напротив, рационална диригована привреда увек

тежи да постане планска.