Narodno blagostanje

94. абгуст 1940.

на. Карактеристике прихода државне привреде су непромењене: железнице услед интензивног промета дају знагно већи приход од предвиђања, а приход пошта, телеграфа и телефона опет је почео осетно да подбацује чему разлог треба тражити у повећању такса, које су утицале на смањење промета. Сем тога увелико је опао приход и због смањења промета с иностранством.

Расходи у јуну извршени су са 1.056,8 мил. дин. или 14,4% мање од онога што је било предвиђено. Рестрикција је и овога пута погодила материјалне кредите који су били искоришћени свега за 77,6% тј. за 22,4% мање. Карактеристично је да су издаци на пензије у јуну изнели 107,1 мил. дин. тј. 26,9% преко предвиђања или '/о од свију расхода. Јуни месец завршио је вишком прихода од свега 125 мил. дин.

У првом тромесечју (април—јуни) приход је био 3.209,8 мил. дин. или 5,2% више но што је за исто време било предвиђено односно 8% преко прихода оствареног у истом периоду прошле буџетске године. По врстама приходи су се овако кретали:

Предвиђено Остварено + или—% у мил. дин.

Непосредни порези 612,8 617,4 += (6 Посредни порези 782,9 934,6 < 198 Монополи 557.7 636,2 + 140 Државна привреда 1.054,9 1.012,8 — 39 Од тога:

железнице 659,6 688,7 + 4,4

поште 1595 154,1 — 3,4

шуме 28,9 17,4 — 49,7

рудници 59,9 59,9 —

Код непосредних пореза приход је остварен у гра ницама предвиђања благодарећи знатно повећаном приходу од посебних пореза, јер је онај од општих непосредних пореза подбацио предвиђање за 23%, а од ванредних пореза за 36,/%. Код посредних пореза највећи вишак дао је приход од такса (25,7% преко предвиђања) што значи да је промет непокретностима и у јуну месецу био знатан. Приход од трошарине био је већи за 13,5%, а од царине за 18,6%. Већи приход од трошарине и царине последица је углавном повећања стопа. Монополски приход већи је од предвиђања за 14%. Целокупни вишак дао је дуван. У периоду април—јуни прошле године приход од дувана био је 406,9 мил. дин. а овога пута 522,2 мил. дин. Али, ако од овогодишњег прихода одбијемо вредност извоза дувана (у првом полгођу ове године дувана је извезено у вредности 128,4 мил. дин. док у истом периоду прошле године извоза уопште није било) излази да је унутрашња продаја дувана у најбољем случају остала непромењена. Приход од соли био је 45,1 према 65 мил. дин., од петролеума 14,7 према 12,8, жижица 23,1 према 21,8 и хартија за цигарете 25,5 према 21,6 мил. дин. Повећан приход од хартија за цигарете наговештава преоријентацију пушача са цигарета на дуван за завијање, свакако због повећања цена и сталног мењања квалитета Цигарета. За приходе државне привреде нема шта нарочито» да се каже: као и до сада, осим железница, сви остали подбацују предвиђање.

Расходи у првом тромесечју били су 2.946,9 мил. дин. или непуних 21% испод предвиђања. На личне издатке утрошено је 1.312,4 мил. дин. или 445% За материјалне расходе било је предвиђено кредита од 2.239,4 мил. дин, а утрошено је само 1.529, мил. дин. или мање 31,9%. Дакле, у овоме периоду материјални расходи били су скра-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"динара.

Страна 555

ћени за једну трећину, односно за нешто преко 700 мил. Насупрот томе вишак прихода над расходима стварен на концу првог тромесечја износи свега 263 мил. дин. То значи, да су материјални расходи извршени у целини имали бисмо дефицит од 437 мил. дин. Али и поред овако велике рестрикције вишак прихода износи нешто преко половине једномесечних личних расхода који се врше унапред и за које се већ годинама, да би се одржала равнотежа, једномесечни износ финансира из вишка прихода створеног смањивањем материјалних кредита. инитнеиниешетенттшЕа штешсЕиина O cle odgovora Narodne banke d-r Krnjeviću, nema više sumnje ko se može da smatra odgovornim, ako ima razloga da se neko žali Za izdavanje izvoznica Za izvoz konja. Kao što ie poznato, д-г Кгпјемје je na žalbu iz Međumurja, da izvoznici kupuju konje jevtino i prodaju skupo, informisao se i doznao, da je Direkcija za spolinu trgovinu bila nemoćna prema koncesionarima, koji su dobili dozvolu za izvoz od Narodne banke. D-r Bičanić, kome je skrenuo pažnju, odgovorio mu je da je okružen hiljadama takvih koncesionara, koji su gospodarili pod Vidovdanskim ustavom, diktaturom i sada. Narodna banka imala jie samo da potseti govornika na propise u pogledu odobravanja izvoza i delenja izvoznica, da dozna u čiju nadležnost spada [ај роsao. Upravo to i jeste karakteristično, да је једап javni radnik mogao da napravi tako grubi ispad, pre nego što se informisao. Međutim, vrlo je teško pretpostaviti da mu nije bilo poznato ko je nadležan za delenje izvoznica. Godinama su najčešće žalbe upućivane na adresu bivšeg Zavoda za unapređenje spoljne trgovine baš zbog izdavanja izvoznica, Grmelo se na političkim zborovima, i sasvim opravdano, jer tu je imalo mnogo da se čisti i čišćčeno je. Samo izgleda da nijc očišćeno, jer se ne bi smele pojaviti žalbe. Na čelu Direkcije stoji Hrvat, konji se najviše izvoza iz Hrvatske, u Međumuriu su najbolji, i ne verujemo da se je u poslednie vreme mogao da pojavi tamo kao kupac nijedan od heroja vidovdanskog i diktatorskog režima.

Nova uredba o izvozu pokazuje šta nije bilo očišćeno posle čišćenja. Izvoznica je monopol na spoljnu trgovinu, na kolosalnu zaradu koja je omogućena tražnjom konja zbog

Ko zarađuje na izvozu konja

rata. Ne treba ni truda, ni talenta, dovoljno je imati veza,

da se dobije izvoznica. Država je stvarno zaštitnik tog monopola, ona ga deli i čini nepravdu prema naciji, ako dopusti da ovaj monopol bude izvor individualnog bogaćenja. Kontrolu izvoza trebalo je provesti tako da sam proizvođač dobije maksimalnu cenu prema Rkonjunkturi. Nova uredba predviđa da će izvoz konia moći da vrše samo organizacije opšteg privrednog značaja, koje za svoje područie označe banovine. U Hrvatskoj će verovatno to biti Gospodarska sloga, a u drugim banovinama zadruge. Treba da se organizuje stručni odbor kod Direkcije za spolinu trgovinu, koji će se baviti pitanjem organizacije izvoza. Osnovni princip ove organizacije treba da bude da proizvođač dobije što veću cenu. Hoće li to tako shvatiti i zadruge, pitanje je, jer neke pokazuju mnogo sklonosti da prave što veće pare.

Nova uredba bila je potrebna da ukine monopol izvoznika, na čiju se svemoć, po rečima d-r Krnjevića, tuži d-r Bićanić. Tajna te svemoći bila bi objašnjena kad bismo imali njihovu listu. Prema njoj moglo bi se utvrditi je li i prebaсјуапје odgovornosti na Narodnu banku bilo svesno, Као prilog više kampanji koja se vodi protiv nje.

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ"

Читајте