Narodno blagostanje

51. абгуст 1940.

država pojačala na vodi i potražila mesta na kolonijalnom suncu, stradao |e Porkugal. A najveći udar bio je oslobođenje Brazilije, koja je portugalska kao što je Severna Amerika anglosaksonska.

Kad čovek pročita istoriju Portugala, čudi se da mu je i OVO OStalo.

A čude se i sami Portugalci, jer smatraju da je samo Svetski Rat sprečio podelu njegovih kolonija između Engleske i Nemačke (o čemu je postojao tajni ugovor iz 1885). Portugal nije u stanju da brani svoje kolonije ni pomorskom ni suvozemnom snagom. On je prolio silnu krv braneći sopstveno tle od opasnosti da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 549

postane kolonijom. Bio je jedno vreme i sam kolonija:

od 1810 kralj Džoao VI napustio je zemlju pred navalom

Napoleonove vojske i etablirao se u Braziliji i odande vladao zemljom sve do 1831 с. Tribun Tomaz uzviknuo je 1820: da je Portugal postao kolonijom svoje kolonije. Ni ekonomski nije Portugal metropola svojih kolonija: oskudan kapitalom on nije mogao da obrazuje kompanije za eksploataciju kolonija, već je to ostavio Englezima. Uostalom, velika poduzeća u samom Portugalu su engleskog kapitala. I sa te tačke gledišta Portugal je po malo kolonija. Gde broj i bogatstvo rešavaju, tu je mala i siromašna država nemoćna.

Ili. ŽALOSNA ISTORIJA

Interesantan je odnos između Portugala i Engleske. Portugal se održao u današnjem obimu zaključivši s Engleskom ugovor o savezu i predavši se potpuno pod protektorat. Prilepljen uz obalu АЏапзкос ОКеапа, živeći za 70% na vodi i iz vode, on je bio tako reći na granici Engleske. Našao je da je najbolje da prenese brigu o sigurnosti na Englesku, i da inauguriše unutrašnju politiku, kakve nema ni u bioskopu, kako ćemo videti maločas. Ali savez sa velikom silom za malu zemlju nije tako prosta stvar. Portugal je skupo platio svoje spokojstvo spoja.

Godine 1773 objavljuje Francuska rat Španiji Portugal se pridružuje Španiji. Francuska vojska napreduje, Španija zaključuje mir kojim se ima da parceliše -— Portugal. Na bazi toga ugovora Španija be-

somučno napada Portugal. Napoleon zaključuje s Engleskon ugovor u Fontenblou (1807) kojim se opet deli saveznik (sada engleski) Portugal. Portugal je bio glavna žrtva Napoleonovih ratova s Engleskom.

Jedan istoričar je napisao, da je Portugal patio od tri demona: satrapa, ispovednika i Jevrejina. Cela istorija Portugala kroz IX veka bila je obeležena tim lozinkama. Satrap je bio vladalac, koga je nestalo progiašenjem republike (1910); ispovednik je bio jezuit, koji je proteran, a Jevrejin je bio Englez, koga je narod od uvek mrzeo. Naročito je bolno dirnuo Portugalce ultimatum Engleske od 1890, protiv izvesnih korektura granica kolonija. Berlinski ugovor od 1885 je Portugalu zabranio svako kolonijalno proširenje.

IV. OD REPUBLIKE DO DIKTATURE

Unutrašnjo-politički razvoj Portugala je isti kakav doživljujemo i danas u nekim južno-američkim državama. Vatreno oružje bilo je glavno oružje u političkoj borbi. lako su prilike u Portugalu početkom XIX veka bile sasvim drugojače no u Francuskoj u oči revolucije, ideje poslednje bile su tako obuhvatile duhove, da su sami staleži izveli reorganizaciju države i na mesto staleškog uređenja uvele liberalnu monarhiju. Opet pod uticajem Francuske pojavljuje se republikan– ski pokret — koji 1910 uklanja Don Karlosa i proglašava Republiku. Ova je posle 26 god. dovela u vojničku diktaturu. Maja 1915 vojna pobuna obara vladu — u sred Svetskog Rata (u koji potom ulazi i Portugal). Ресепфта 1916 opet vojska — uvek pod vođstvom monarhista — obara vladu i hapsi glavne ministre. 13 деcembra 1918 jedan rođak ubice Don Karlosa ubija pretsednika republike. God. 19109 proklamuje se u Portou monarhija — uz saradnju vojske. Ostali krajevi ostaju verni republici. Počinje građanski rat. Gomila tuče vojsku u Lisabonu. Vojska bude tučena i na severu. Godine 1921 izvodi pobunu republikanska garda — koliko da se i ona umeša u politiku. Pridružuje se vojska i masakrira nekoliko uglednih političara. God. 1925 Lisabonski garnizon pokušava prevrat, ali ne uspeva.

Maja 1936 general Komes da Kosta kreće vojsku protiv vlade. Ova daje ostavku, vladu obrazuje admiral Kabesadas, koji sahranjuje republiku — sem imena i zasniva vojničku diktaturu, koja traje i danas.

Ovo su goli događaji. Motivacija je svuda ista: uklanjanje vlade, koja nije usrećila zemlju. Klerikalizam, slobodno zidarstvo, korupcija, izdaja interesa otadžbine sve su to bili refreni koji su se smenjivali.

Kao što iz ovog vidimo glavna odlika republike je da vlade bez sile ne silaze sa Totel|a, a mlađi, nestrpljivi, ne ustežu se ni pred kakvim sredstvom da do-

đu na vladu. Po govorima sudeći portugalski političari su puni velikih ideala; ustvari sve su to bile proste kopije onoga, što je niklo u Francuskoj. Ni jedan domaći problem nije izdignut na visinu partisko-političke :borbe; samo velike parole: sloboda, pravda, poštenje itd. bile su u ustima političara. Sve su vlade redom padale pod pritiskom deficita ne učinivši ništa za narodno blagostanje. Narod je bio publika ili statista u krvavim prizorima koje su priređivali političari. Oružje ima vojska, visoki oficiri rado politiziraju. Zbog toga je vojska morala biti pri svakom pokolju. Pomažući tako godinama da jedni padnu, a drugi se popnu, a ne videći nikakvo poboljšanje za zemlju, došli su oficiri prirodno na misao, da tako umeju i oni da upravljaju. Velikom delu oficira — monarhistički raspoloženim — bila je odvratna politika kanalja; deklamovanja ı večita obećavanja. | učinili su kraj republikanskoj] vladavini.

Portugalsku vojničku diktaturu ne treba zamišljati kao vladu čizme. Upravljaju civili. Pretsednik vlade je finansijer po struci. Ali sve to pod vrhovnom kontrolom vojske. Vojska je zamenila monarha. Ona drži red i menja ga kad nađe za shodno. Otpora nema, ni opozicije, inače ne bi bilo diktature. Disciplina pre svega. Inače država je uređena korporativno — o čemu ću pi sati idući put.

U jednoj agenciji sretnem jednog saputmika u avionu, koji putuje za Južnu Ameriku da tamo pokuša da zasnuje život. Reče mi kako se oseća srećan u slobodnoj zemlji. Možeš da govoriš šta hoćeš, da kupiš i prodaš šta hoćeš, i najzad, nema deviznih ograničenja. Prava Švajcarska.

Rekoh mu neka se izlaje — ali ne o domaćim političkim pitanjima — jer će dobiti opet korpu na njušku.