Narodno blagostanje

Страна -580

оне, који су живели у земљама са забраном извоза капитала. Само је бирократија у стању да верује у ефикасност тих забрана за онога, који се одлучио Ra трансферира капитал. На пр. велики приватни банкар у Прагу Печек, чија је имовина прелазила знатно милијарду Кч., одлучио је био да иде из Европе и извео- ликвидацију до краја. Имао је и код "нас око-50 милиона. динара у двама индустриским подузећима; био је заинтересован у Немачкој и друким земљама, јако ангажован у рудницима угља у Ческој итд. Велики део је продат странцима за злато. Данас је тај банкар етаблиран у Канади, Аргентини и: Мексику.

Бесумње да се је на броду налазио један број актера бурних догађаја на лондонском тржишту капитала последњих десет година. Читаоци се сећају да је Енглеска изишла из привредне депресије 1930 до 1932 другојаче но остале земље. Док су ове прибегавале јавним радовима за рачун државе, дотле је. прва. то извела помоћу „јевтиног новца". Лондонско-тржиште се већ 1932 гушило у капиталима, који су дошли из разних крајева света, али великим делом из Средње Европе. За ту конгестију капитала у Лондону има да се захвали и Рузвелтовој политици прогањања страног капитала. Огроман је био еко-

- НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

“с

Бр, 57

номски полет Енглеске до половине 1937, затим настаје одлив тих капитала у Северну Америку, одлив који је трајао и кроз целу 1939 — и за време рата. „Народно Благостање" је доносило процене тог капитала пребаченог преко Океана: око две до три милијарде фунти. Рузвелт га је ипак морао примити; ипак је знатан део већ прешао у друге американске државе — а један део чека да иде тамо.

На моју примедбу једном сапутнику, да га исто може снаћи и у новој отаџбини, одговорио ми је спокојно „паметан човек мора да извуче поуку из сваке своје недаће."'

Очигледно је, да ће Нојев ковчег са својим путницима знатно да допринесе економском полету Јужно-Американских држава.

Каже се да је свет мали. То је тачно. Запрепашћавајуће је било за мене постепено откриће заједничких познаника са појединим путницима. Било је путника који су имали стотину познаника и пријатеља које и ја добро познајем —- почев од Београда до Лондона. По који пут је та посредна веза била тако јака, да човек добија илузију да је и са дотичним саговорником одавно познат. Као да смо у Београду, Бечу, Берлину, Паризу и томе слично, а не на сред Атланског Океана.

и "ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ У НОЈЕВОМ КОВЧЕГУ

___ Невероватно је, како се на броду свет брзо међу. собом приближава —- без престављања и других формалности. Банкари, индустријалци и пословни људи природно читају много о економским питањима — и говоре готово само о њима и политици. Сви. полажу много на своје знање. Обично најстарији почне излагање својих погледа на одређено питање, па онда настаје опонирање, па дискусија. Пуштао сам их обично да се изређају и на крају сам узимао реч, не штедећи ниједног. У почетку су опонирали неки и за инат, али за два дана били су прилично ућуткани. Трећега дана нико више не излаже своје теорије у моме друштву, већ пита, шта мислим о томе и томе питању. Читаоци ваљда неће помислити да овим хоћу да правим рекламу себи. Ствар

је врло проста. сваки од сапутника познаје своју.

област до танчина; сви су у своме послу печени; али i «моје преимућство у томе, што се највише говори

о: питањима из области мога животног занимања, а од Орана људи, којима је то споредно. 7

Није неинтересантно било ни међувреме. Ha броду је било много и лепих жена. Може се мислити какво је богатство њихових гардероба. Спортски режим уведен је од првог дана. Тек за вечеру су се облачиле дневне хаљине; цео дан се живело у панталонама. Спорт се терао цео дан! Брод је имао пинг-понг и још неколико спортских направа — и купатило. Спорт је очврснуо свет. И при најхладнијем времену жене су остајале полунаге. Млађи свет је акробатски васпитан. Са лакоћом се пело и верало по броду. Девојке су се празне проводиле: ашиковања није било, јер није било младића. Сви су млађи људи жењени. Тако је било широко поље за старије лафове. Мука је била само у томе што су старе лафице навалиле на старе лафове, тако да су им одузимале много времена. Кад сам запитао једну госпођицу из Средње Европе како се проводи одговорила ми је: живот на броду потсећа ме много на интернат. Утешно је било то што су се ближили дани распуштања интерната.

+: - - Ш. ПОБУНА ПУТНИКА ПРОТИВ ХРАНЕ

то од читалаца није путовао преко Океана, видео је“ у биоскопу како изгледа живот на броду. На жалост, тако није у Нојевом Ковчегу. Компанија, којој брод припада побринула се већ зато: брод је пре свега по тонажи три до пет пута мањи од познатих великих бродова. Око пет стотина путника је смештено у броду. Није много дању, али ноћу. Простора 'за седење има али не и за спавање, Више је но скандал, шта је све рађено са путницима друге И треће класе. А' од свега је најгоре са кујном. Ми у првој класи могли смо да опстанемо. Четири обеда дневно, ручак и вечера са по пет јела, па се да иза-

брати од тога, а да се не поквари стомак. Али. уз ·

велику опрезност:и уздржљивост! Ко је могао да се задовољи · хлебом, маслом, кавом, чајем и слаткишем = а то је једино било доста добро — тај није морао

дагима поремећај варења. Квалитет хране се погор-

шавао дневно. Четвртог дана за време вечере у првој класи одјекнула је у претсобљу лудачка дрека једног човека и једне жене. За час је полетело све из трпезарије на поље и видело, како један човек француски бесно протествује код помоћника команданта због немогућне и недовољне хране у трећој класи. Једног момента је узвикнуо дотични присутнима: ко је задовољан храном» Један једини — Француз = такође у трећој класи, узвикнуо је: ја.

Покварио је цео покрет против рђаве кујне. Два дана после храна је била боља, али је трећекласцима забрањено да долазе у посету у прву класу. Бојало се да “се не удруже путници свију класа у протесту против кујне. То је још више затровало атмосферу. Сутра дан чујемо, исти протестант против хране, жестоко увредио четири матроза, који су покушали да му спрече улазак у прву класу. Кажу