Narodno blagostanje
14. септембар 1940. ~
да је Холанђанин, шофер код некога, да путује са аутомобилом да тамо сачека господара. један матроз је сав уфачлован.
Један Француз из треће класе пришао је команданту брода са учтивом молбом, да нареди да се његовом детету да вариво и јаје, јер не може да једе месо. Овај му је без икаквог одговора окренуо леђа и отишао у своју кабину.
Поступало се против свију основних правила на оваквом броду. Сви су се питали, шта ће бити последњих дана кад је овако у почетку.
Играње карата је важна разбибрига на броду.
IV ГОЛФСКА СТРУЈА, БУРА И ЗИМСКИ КАПУТИ
Треће ноћи од једном је тако затоплило, да нисмо знали како да се расхладимо у кабинама. Исто је било ујутру. Матрози су већ спремили купатило са морском водом. Проне се вест, да је то дејство голфске струје, која ће да нас загрева све до острва Бермуда. |
Ко замишља Атлански океан као једно. велико огледало, вара се. Врло је ретко он сасвим миран. Непрекидно дувају ветрови, колико да расхладе брод и да га нежно пољуљају. По који песимиста нговештава буру кад будемо олизу Америке. Многи су је се бојали. И убојали се! Пете ноћи почео је атлас да свира у харфу, ужета су дувала најразноврсније звуке. Шестога и седмога дана бура траје.
Моји ће пријатељи бити радознали шта је било са мном. Нарочито, који знају, да сам раније при прелазу Ла Манша издисао. Овога пута ја сам толико добро, да ове ретке пишем у сред буре, опкољен светом који лежи у столицама и само што не плаче. Узимам вазано, који није без дејства. Али сам се ја раније излечио од морске болести јаком BOљом. Кад сам заволео авион рекао сам сам себи, да од тога задовољства неће ништа бити, ако не будем савладао морску болест. И савладао сам је.
Све до буре тешко је било доћи до билтена
НАРОДНО! БЛАГОСТАЊЕ
______ Страна 56 _
А трач је једно од најважнијих средстава. информа= ције. Како један прође видиш да. они. "поред. ко; их је прошао нешто шапућу. 7 На броду је било око десетак Францускиња: Оне су биле најлепше. О најлепшој, која сама путу: је, а на коју се бацио један Румун као лав на зебру, каже се да иде у Америку своме пријатељу. Вуче стално кутију са накитом од неколико милиона; Друга лепотица била је жена филмског глумца кога сам виђао у споредним улогама. На пр. Махараџа“у „Белој робињи". Много је лепа и ако њезин муж не успе у Холивуду, она ће свакако успети у својој ве= штини. Рочилдов син се већ, изгледа, загледао у њу:
S:
који даје телеграфија без жица на броду. Сад виси билтен о зиду не дирнут. Никоме се не чита. Ни депеше не шаљу, а пре тога је била манија да се са брода јављају телеграфски — уз скупе паре. Свакако прва три дана нису примане депеше — уда) не би се брод одао.
Излазак из голфске струје — раније. но. што смо очекивали — и страшан ветар донели су такву хладноћу, да су путници навукли зимске капуте = у колико су уопште излазили из својих кабина. ја
сам био пресрећан са јегерком коју је предострожност моје жене упаковала.
Тек је осмог дана у јутру престала бура и грануло сунце. Све је изишло из скривница. Бура на броду је исто што и биоскоп на суву. Слушао. сам пре неколико година једну шансону, у којој је био рефрен, да је кино створио Бог за заљубљене. На бури људи падају један другоме у наручје и ДОДИрују се тако, како иначе није допуштено. – После буре испупио се Рочилдов син у наставника енглеског лепој Францускињи (жени филмског глумца). Тешко да ће од тих часова извући користи за, језик; али ће малога савршено да уреди. А лепа је превише, Читава група удварача зуји око ње. Муж сигурно. у кабини учи улоге. Али се све то одиграва са пуно такта и чувања »аез pora
У СВИ СМО ПОШТЕНИ АЛИ МОГ САТА НЕМА
Муку сам мучио са временом. Између Лисабона и Њујорка разлика је шест часова (управо пет, један сат долази услед летњег времена у Лисабону). Земља је округла и окреће се око себе, те сунце не може истовремено да обасја целу земљу; на једној страни је дан, на другој ноћ. Кад се иде с истока на запад, сунце се рађа све доцније — у Њујорку пет часова доцније но у Лисабону. Ако се сат остави непромењен за време целога пута, у Њујорку ће бити на њему 12 часова, у место шест часова у јутру. За време пута сат се дакле враћа натраг постепено: сваки дан и то од прилике по један сат. То је жива згода за оне, који доцкан лежу и доцкан устају, али је за мене, који противно практикујем било јутро врло дуго. Јучерањи пет часова данас су четири.
Усуд је овој мојој невољи учинио крај: Herora дана приметим да ми нема сата. Пошто сам савесно претражио свуда где је могао бити, јавих губитак комесару брода. Сат ми је драга успомена, а био је учвршћен бразлетном од чистога злата, која је вредела више но сат. Комесар. ме хладно саслуша, али не предузе ништа. Сутра дан га интерпелишем, што није учинио кораке. Једва се одлучи да напише објаву. На броду је потребан сат као комад хлеба, Али се срећни налазач мога сата не јавља. Кажем комесару, да криминалогија сматра, да се ствар. на. броду не може да изгуби. Он слеже раменима и одговори немуштим језиком, да је послуга крајње поштена. Овакву нељубазност и непажњу могли-су да дозволе себи они који су остали без Корн
ције на мору. |
УП ДОЖИВЉАЈ ПОСЛЕДЊА ДВА ДАНА ПР
Недеља, девети дан вожње. Нерви попуштају, губи се сан, глава све тежа. Није то последица малог кретања, већ климатских прилика. Лекар на броду каже да читава скала климе, кроз коју човек про-
лази на овоме путу, шкоди срцу и нервима. Уз то данас дува југ. Пут преко Атланског океана не може да се сматра за одмор већ пре за умор. Прекјуче смо навлачили зимско одело, данас је несносна