Narodno blagostanje
Страна 698
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __Бр. 44
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
— Мађарска влада је одлучила да блокира све залихе јечма како би се осигурала храна потребна товљачима свиња. Ова мера се сматра као последица закаснеле бербе кукуруза. Блокиране залихе откупљиваће интервенциона установа „Футура“.
— Udruženje mlekara sa teritorile Beograda odlučilo је da povisi cene mleku na 5. din. po litru, počev od 1 поvembra. -
— U Rumuniji je podbacila ne samo žetva pšenice nego i rod voća. Računa se da on iznosi 60% prema 1939. Naročito je slab rod jabuka tako da neće moći ni unutrašnju potrošnju да podmiri. Gubitak besarabskih voćniaka je vrlo osetljiv. Broj voćaka se smanjio za 42 mil. i zbog toga je izvozna sposobnost Rumimije smanjena za duže vreme.
— Ovogodišnia proizvodnja kukuruza u Rumuniji je tolika da će ishrana stoke do nove letine biti osigurana. Proizvodnia ulja za ielo iznosi 5.800 vagona, što čini 85% погmalne potrošnje. Smanjenom upotrebom ulja u industriji i Dpovećanjem potrošnje masti računa se da će se moći izdržati 'do sledeće kampanje. Snabdevanje stanovništva šećerom je još povolinija. Proizvodnja se cemi na 18.000 vagona, a normalna potrošnja iznosi svega oko 9.000 vagona. .
— Мађарска влада настоји да повећа производњу свињске масти. За то је одредила кредит од 1,5 мил. пенги који ће се поделити одгајивачима уз камату од 67/»%.
— U toku ove godine u Banovini Hrvatskoj zasađeno ie blizu 300 miliona strukova duvana. Od kako se kultiviše duvan u Hrvatskoj još nikada ovolika količina nije zasađena. 'Stoga se smatra da će ovogodišnia berba dati preko 1.200 vagona. Otkupna cena povećaće se za oko 30%, što znači na 35 din. za 1 kgr. U tom slučaju Banovina bi primila oko 400 miliona dinara, ili ako se podeli na svakog sadioca, kojih ima 35.000, svaki sadilac bi dobio po 11.000 dinara.
INDUSTRIJA
— Грретставници малих ткаоница поднели су предлог о начину расподеле памучног предива, с обзиром да је досадашњи систем расподеле неправичан пошто не омогућује рад више од 10 дана. Они захтевају да се малим ткаоницама да предиво за осамсатни рад, а Већим мање пошто ова то могу лакше да поднесу.
— У Румунији је извршено принудно смањење броја чланова управног одбора акционарских друштава. Акционарско друштво до 10 мил. леја главнице не може имати више од три члана управног одбора, од 10 до 50 милизна 5, а преко 50 милиона највише 7 чланова.
— У Турској је спроведена етатизација рудника угља у рејону Ерегли и Амасра.
— У Бугарској ће бити изграђена фабрика сумпорне киселине и бакарног сулфата. Трошкови градње и набавке потребних машина износиће 30—40 мил. лева.
— U Nišu se podiže nova fabrika koža, koju gradi vlasnik fabrike gume »Balkan«.
— U Bugarskoi je nedavno objavljena statistika akcionarskih društava. Ukupno ih ima 1305 sa glavnicom od 4,9 milijardi leva. Stranog kapitala ima oko 2,14 milijardi, većinom ı tekstilnoj industriji, za 1 milijardu manje nego pre 5 godina. Ovo smanjenje nije rezultat nekih težnja za nacionaliziraniem nego posledica povlačenja stranog kapitala u vezi sa nesigurnom političkom situacijom u svetu.
— U HMaliji se intenzivno radi na pojačanju proizvodnje pogonskog materijala. Na mesto benzina koje se mora uvoziti sve više se upotrebliavaiu zemni gasovi za pogon auto-
mobila i kamiona kao i za pogon stabilnih motora u industriji. Prošle godine proizvodnja zemnog gasa iznosila je 21,5 mil m. Proizvodnja uglja postepeno se povećava otvaranjem novih rudnika i proširenjem starih i do kraja 1942 treba da poraste na 6 mil. t. ti. 50% sadašnje potrebe. Električne :struje proizvedeno je 1939 155,1 milijarda kw sati. Uprzanom elektrifikacijom ·železnica uspelo se smanjiti potrošnju uglja. Prošle godine ta ušteda iznosi 600.000 t.
— Швајцарска машинска индустрија је добила веће поруџбине машина од стране Мађарске. Ове поруџбине су у вези са проширењем текстилних фабрика у Трансилванији. Након проширења капацитет мађарске текстилне индустрије ће се повећати на 400.000 вретена.
— У Немачкој се поклања велика пажња конзервирању поврћа. У Светском рату суво поврће имало је важну улогу у исхрани становништва. Тада је било у по: гону преко 400 фабрика. Чим је рат завршен отпала је потреба за њима, и њихов се број нагло смањио. 1938 је радило свега 6 фабрика. Од тада њих је сваке године све више, и ове године ради већ 120 фабрика. Техника конзервирања је знатно побољшана према оној у Светском рату тако, да је процес рада знатно убрзан, а и квалитет конзервисаног поврћа бољи.
— Na konferenciji pretstavnika slovenačke kožarske industrije u Ljubliani osnovana je Nabavliačka zadruga tvornica koža, kojoj je cilj snabdevanje pojedinih slovenačkih industrija kožom sa sirovinama.
____ Росео је rad i treći rudnik magnezita u Vardarskoi banovini »Jela«. Prema nalazu stručnjaka magnezit je kvalitativno vrio dobar. Osim sirovog proizvodi se i pečeni.
— Ekonomski zavod Banovine Hrvatske preduzeo је mere za osnivane industrijskog katastra Banovine. U tom cilju već su razaslati obracsi u hojima će se unositi podaci o pršduzećima. — Usled nestašice tekstilnih sirovina proučava se mogućnost proizvodnje samo onih tekstilnih artikala koji su DOtrebni svim slojevima naroda, tako da bi se proizvodnja luksuznih artikala ograničila ili sasvim ukinula.
— Udruženje mlinske industrije, povodom zabrame uslovne prodaja hlebnog brašna sa ijednom osminom belog, uputilo je ipretstavku ministru kojom zahteva da se oVa Zabrana izmeni u toliko što bi se ona odnosila samo na prodaju brašna pekarima a ne i trgovcima, koji belo brašno mogu prodavati. U pretstavci se naglašava da su cene hlebnom brašnu toliko niske da one ne omogućuju nikakav rentabilitet mlinskoj idustriji. Stoga je potrebno omogućiti prodaju belog brašna, kako bi mlinari mogli kompenzirati eventualni gubitak na hlebnom.
TRGOVINA
— Наредбом о контроли извоза коња за клање, извоз се може обавити само на основу извозног уверења Дирекције за спољну трговину. Земље за које ће се вршити извоз као и количину одређује тромесечно Министар трговине и индустрије.
— Повишена је цена за све врсте говеда за извоз у Немачку и Италију за 0,50 дин. по килограму. Повишење важи за уверења издата од Дирекције за спољну трговину почев од 27 октобра.
— Beogradska opština je održala konferenciju sa pekarima u vezi sa njihovim zahtevom za povešenjem cena hlebu. Opština je stala na gledište da ne postoje razlozi zbog kojih bi se pekarima izišlo u susret.