Narodno blagostanje
9. нођембар 1940.
iz uredništva
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
те ili Will
CrpaHa 691 _
— IKO аза wiše izaediemn = —
(Sedmo pismo iz Amerike)
L UZBUDLJIVOST AMERIKANSKOG NARODA KAO IZBORNI FAKTOR
Radi odgovora na pitanje ko ima više šansa: Ruzvelt ili Vilki, potrebno je da analiziramo faktore koji utiču na izbore. ;
Ти sretamo: na prvom mestu političke stranke. Kao što je čitaocima poznato, kandidate za pretsednika imenuju partiski forumi. Znači da rezultat izbora treba da zavisi na prvom mestu od stanja stranaka koje su istakle kandidate. U Americi postoje svega dve političke stranke. Poslednjih: godina bila su tri razna pokušaja za obrazovanje nove stranke, ali su baš u poslednje vreme sva tri totalno propala. Iz ovoga se da izvesti zaključak da su političke stranke u Americi veoma čvrsto organizovane. Taj bi zaključak bio pogrešan; pre bi se moglo: reći da je obrnut slučaj. O stranci se u Americi brinu narodni pretstavnici; ali je to i suviše skupa rabota tako: da oni paktiraju sa raznim ekonomskim i socijalnim orgamizacijama. O' uticaju radničkih organizacija (unions) već sam gOVOTiO. Čvrste sOCijalne i ekonomske organizacije iskliučuju čvrstinu partiskih organizacija — kao što to najbolje pokazuje dobro poznat slučaj u Francuskoj. U Americi su partizani u stvari simpatizeri senatora svoga kraja. A njegov uspeh zavisi od vrlo mnogo okolnosti; ođ para i od lične veštine. Može se reći da |e skoro 50% glasača van svake partiske obaveze. To je oma nepoznata koja često u Americi donosi na izborima veliko iznenađenje. A i kod drugih 50%, koji nisu daleko od stranke, njihova veza sa strankom je vrlo slaba. Zar nije sam Vilki bio. dugogodišnji ugledni član demokratske stranke, zar je nije napustio jednoga dana zbog neslaganja sa politikom Ruzveltovom? Zar nije jedan od najuglednijih i najistaknutijih političara senator Merilenda Tajdings
takođe dugogodišnji demokrata, prešao u tabor Ruzveltovih protivnika?
Mora se dakle računati s tim da se 50% glasača opredeljuje sasvim slobodno od stranačkih veza i često uoči samog izbora. ;
Po čemu se oni mogu opredeljivati? Po demokratskoj definiciji za onoga čiji im se program više SVi-. đa. Međutim u praksi u Americi u većoj ili u manjoj. meri igra ulogu sama ličnost i to zbog jedme specijalne osobine amerikanskog naroda.
U Evropi se obično misli da je Amerikanac hladan račundžija, da mu nedostaje svaka sentimentalnost i da se u odlukama rukovodi isključivo. svojim. interesima. To nije tačno. Kad sam pitao jednoga od vrlo. uglednih političara u Americi, kako on ceni šanse kandidata, odgovorio mi |e, da je gotovo nemogućno postaviti prognozu s obzirom na neobično uzbudljivi karakter amerikanskoga naroda. U Americi je mogućno, kazao mi je on dalje, da se na dvadeset četiri sata uoči izbora promene šanse za mnogo procenata, pod uticajem nekog događaja, na koji bi amerikanski narod reagirao. I sam sam imao prilike da se uverim da ameri-. kanski narod u pogledu sentimentalnosti nije ono, što se u Evropi misli u jednoj oblasti na koju se može mirno da osloni posmatrač amerikanskog naroda. To је bioskop. Poslednjih godina su najveći uspeh imala dva romana na platnu, prepuna dirljivih scena i sva u atmosferi finog osećanja. Једап је Gone with the Wind a_drugi Pride and prejudice. Ja sam ovaj drugi film gledao u najvećem bioskopu na svetu, u Redio Siti u Njujorku. On ima deset hiljada mesta. Bilo |e scena kod kojih sam imao utisak da polovina posefilaca plače.
IL LIČNI MOMENT
U današnjoj pretsedničkoj kampanji lični momenat је dostigao vrhunac. To se pojavljuje i u obliku koji je nesumnjivo nedemokratski. I to mnogo više na strani Ruzveltovih pristalica. Kao što se zna u Americi vrlo jako učestvuju čitaoci u pisanju novina. To je demokratsko preimućstvo. Izvesni listovi pozvali su ugledne ljude iz raznih društvenih redova i obeju stranaka da objasne svoju odluku za Ruzvelta odnosno za Vilkija. Evo kako objašnjava svoju odluku za Ruzvelta senator Džems Merej:
»Jer |e и najopasnijim i u najtežim danima amerikanskom narodu Ruzvelt dao svoju sposobnost i svoje hrabro vođstvo. On je inagurisao novu eru ekonomskog i socijalnog progresa. On je pokazao narodu da ume da čuva njegove najvažnije interese Dolje nego njegov protivnik. Mi znamo šta Ruzvelt može, a u potpunoj smo neizvesnosti šta može njegov prolivnik«.
U mnogobrojnim natpisima i govorima ponavlja se to kroz nedemokratsko tvrđenje da narodu treba vođa, a da nema boljeg vođe od Ruzvelta.
Po pravilu lični faktor je različan od stranačkog;
ko se određuje po ličnom. kriterijumu taj se rukovodi ili ličnim osobinama kandidata ili njegovim programom. U tom slučaju se nameće pitanje, a šta je sa partiskim programom? Može li kandidat da ima svoj program nezavisno od. partiskog? On to ne bi mogao, ali je u izvesnoj meri u Americi i to mogućno. Već sam napomenuo da kandidati drže prihvatni govor posle izbora u kome izlažu svoje programe. Naravno da. je nemogućno zamisliti da bi se kandidatov. program razlikovao od strankinog. Ali je to u praksi vrlo čest slučaj. Ruzvelt je. vodio politiku, .o kojoj nije ni reči kazao za угеme izborne kampanje i.u svom prihvalmom govoru i O kojoj nije bilo ni reči u partiskom programu. Pretsednik nije vezan za partiski program i zbog toga je mogućno da ličnost pri izboru igra važnu ulogu.
A kad je ličnost tako veliki faktor onda mnogo zavisi od agitacije. Ona može. da donese velike promene. To је dobro razumeo Vilki o čemu je dokaz njegova grandiozna organizacija izborme kampanje. On je u septembru. krenuo u izbornu kampanju i to, sa takvim. naporima, da se posle nekoliko dana razboleo. Ali nije poslušao lekare da umanji napor.