Narodno blagostanje

50. нобембар 1940. НАРОДНО

govinu među delovima zemlje ma u čiju nadležnost. Mi.

mislimo da je gornja odredba došla isključivo iz želje da se podvuče načelo privrednog i carinskog jedinstva i preko sektora trgovine među delovima, jer bi u stvari na trgovini među delovima zemlje moglo lako da se razbije privredno jedinstvo. Stavljajući trgovinu među delovima zemlje u nadležnost države uredba je htela da kaže da banovina nema prava ni na kakvo diferenciranje robe koja je u unutrašnjem prometu. Banovina ne može da zabrani izvoz robe u ostale delove zemlje, niti uvoz iz istih. Otuda je zabrana izvoza drva iz Hrvatske jedna povreda uredbe od 26 avgusta. Čak kad bi i privatnici pokušavali tako što (kao što je već bilo slučajeva između Hrvatske i Slovenačke, o čemu smo mi svojedobno pisali) banovina bi imala za dužnost da to spreči.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 757 _

Po uredbi od 26 avgusta 1939 god. uvezena roba ima pravo da cirkuliše po celoj zemlji; izvoznik ima pravo da kupi robu gde hoće radi izvoza, Ako bi zemaljski interes zahtevao ma kakvo ograničenje u tom pogledu, to bi mogla da uradi samo država.

Mi smo već ušli u period ograničenja i роуа nja robe od strane javne ruke. Niko ne može da poreče da Banovina Hrvatska ima pravo da vodi računa O snabdevanju svoga kraja. Ali ona nema apsoluino nikakvih kompentencija u toj oblasti. Snabdevanje putem irgovine spada u nadležnost države. Tu |e banovina u položaju druge koje autonomije. Ona može da čini pretstavke državnoj vlasti, ali nikakve mere ne. može da preduzima.

Из уредништва

Девето америкенско писмо

5 МОЈЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ПУТ ПО КАНАДИ И АМЕРИЦИ

Њујорк је читав свет за себе. Може човек у њему да проведе цео век, а да никад не осети досаду нити да зажели да " изиђе из њега. Познавао сам у Њујорку људе који нису никад видели западну обалу Америке — којима није недостајало ни материјалне могућности, ни времена зато; који су се родили у Њујорку и који ће умрети у њему с осећањем да су живели у најинтересантнијем граду на свету. И да нема авијације, да Америка нема јевтине аутомобиле, још јевтинији бензин и најлепше путеве на свету, био би још увек јаз између истока и запада. Пре аутомобилизма и авијације пут из Њујорка у Сан Франциско био је одиста заморна работа; преко три дана и три ноћи у експресу, хоји иде брзином од преко сто километара на сат и чији вагони од гвожђа и челика чине страховиту лупу. Ми смо у Европи навикли на мала отстојања. Пут од Београда до Париза је 36 сати, а од Њујорка до Сан Франциска преко 80 сати.

Кадгод сам прижељкивао Америку, никад нисам мислио на Њујорк. Овај се у мојим сањаријама претстављао као део Европе. Мистериознија је западна половина Северне Америке, иза Чикага. Тамо су највећа природна чуда, тамо је Бог стварао свет. Кад сам једном пријатељу у Њујорку саопштио да у самоћи милујем план једног пута с краја на крај Америке, био је изненађен и није се устезао да ме одвраћа. Нека то остане за идућу посету говорио ми је он; сад треба упознати источну половину од Канаде до Флориде са многобројним великим градовима као Вашингтон, Филаделфија, Бостон, Балтимор итд..

Није могао да ме одврати. У колико ми је познатији бивао Њујорк у толико сам више желео да се винем на запад на пр. у — Холивуд. За нас неу-

морне посетиоце биоскопа, Холивуд има специјалну драж; а чини ми се да је има и за свакога. Кад је ствар сазрела, обратио сам се једном пријатељу саобраћајне струке да ми помогне у изради програма. Он ми рече да Американ Експрес Компанија организује врло повољна колективна путовања, која трају три до четири недеље и која су релативно јевтина. Као поручено! помислих и бацих се на проучавање претстојећа два пута. Резултат тих студија био је неповољан. Програм колективних путовања планирала је вешта рука која је пре свега имала пред очима циљ да пут по организатора буде што уноснији, За четрнаест дана свега се два пута ноћило у хотелу, иначе у возу или на ногама. Ти су ме програми потсећали на путовање Филеаса Фога око света. На врат на нос! То није била работа за мене.

После овога знало се који ми је излаз био остао. Потражио сам возни ред американских ваздухопловних компанија којих има неколико и брзо сам могао констатовати да авион тек овде има свој прави значај. Савршенство саобраћајних средстава у Америци изазвала су велика отстојања. А код велике куповне снаге американског становништва поље за проналазаче је неограничено. Моју су пажњу нарочито привукли авиони који ноћу путују. Они скраћују знатно бављење на путу. Нисам више могао да се раставим од те комбинације. Кад сам то саоп“ штио једном пријатељу, он ми рече:

— Увек јунак!

— Јунак је ко хоће, а не ко се роди, одговорих. | — За кратко време боравка овде потпуно сте се американизирали!

— То сам био пре него што сам пошао овамо.

П. КОМПЛИКАЦИЈЕ

За три дана био је готов мој туристички програм; за петнаест дана имао. сам обићи Канаду и Северну Америку. За време мојих припрема догодиле су се три ствари, о којима ћу кратко да реКорин Једног јутра донеше новине вест да је у др: жави Пенсилванији пао један авион у коме је било двадесет пет лица и да су сви погинули. Међу њима је био један сенатор. Овај несрећни случај направио је дубок утисак на Американце тако, да је пут-