Narodno blagostanje

91. децембар 1940.

6% Šumski agrar 840. 7% Investicioni 140 | 7% S:abilizacioni . 5 а = - БА

- 7%. В!аг | —— 87 56. 8%: Вјег 142 - 47

7% Seligman — 90. --Narodna banka _ - 67 208 Pab : - .20 o 4 Ukupno 4258 1852.

Istina, ova nedelja je imala svega četiri radna dana, ali kad je u pitanju realizacila, onda je i jedan dan dosta. Kao Što vidimo, obrt je bio 4,95 miliona dinara prema 1,86. Роvećanje је za 2,4 miliona dinara. To je ceo stok hartija koje su prodate za ОНА dva dana radi real:zacije, — jer ргеј'stavljaju višak orbta prema prethodnoj nedelii. Glavni pri'tisak je bio na Dalmatincima. Zat:m na Beglucima i nešto na Šumskom agraru. U svima ostalim papirima obrt je bio m“ li, kao u redovnim prilikama. Jedino je ioš veći obrt bio kod 4% "agrara iz 1934 год. Код“ toga papira imamo da primefimo đa se on u poslednie vreme trguje vr!o ŽiVO UZ vrlo јак skok kurseva. Veliki je interes berziianaca za njim iz prostoga razloga što je sve druge robe nestaio | što se gubi ova Која se još malo pojavliuje i koja ima геја: ivno povol'an entab:litet. Obrt od 1,44 miliona Dalmatinaca u ovoj neđelji je manji od normalnog obrta nedelinog u ovom рарпи još pre dva meseca. A obrt u Begluc:ma od 850.000 d'nara je mnogo manji nego što je bio pre dve neđe:je. Obrt u Ratnoj šteti ie minimalan. I u ostal'm papirima. Naroč:to pzda u oči pad obrta kod Narodne banke. Akcije Paba se gube sa berze. Uzrok leži u tome što se približuje iste kupona. 5 Što se tiče dejstva realizacile na kurseve ono de. mimimalno. . Kod Ratne štete kurs je pao sa 459 na 456 — dok je na početku prošle nedelje bio samo 451.50. Na poslednjem "sastanku nije rađeno u Ratnoj šteti, a bila je živa tražnja, 4% agrarci iz 1934 2. uprkos relat:vno jačoj ponudi ostali su nepromenjeni na najvišem kursu. Begluci su popustili jednu jedinu tačku. Dalmatinci ni jednu tačku, jer je vrhunac b:o 77, a najn'ži kurs 7667. I оуај је pap:r vrlo čvrst. 6% Šume i сате ne samo da nisu popustile već su čak bile u skoku. "Рочједпјег dana rađeno je po 5627, а to je najviši kurs Doslednjih meseca. I akcije Paba su u silnom skoku — Као što rekosmo s obzirom na kupon. Interesantno je da je i Narodna banka u jakom skoku. Ona je već duže vremana bila stabilna na 6.500, ali je tražnja i suv'še jaka, Ova је колcedira kurs 6.700, ali se ni po tome kursu više rob» ne može dobiti, — za pet dana rađeno je svega jedan jedini РОНЕ II - Е U [8 ЈА

Kao što iz svega ovoga vidimo bes:sti, koji su рокизгћ

da iskoriste realizaciju za obaranje kurseva, nisu apsolu:no ništa uspeli, niti su kurseve oborili, a još mznje su uspeli da kupz robu po nižim kursevima

“DEVIZNO TRŽIŠTE Pe sporazumu koji je postignut па розедпјет 2359 danju jugoslovensko-nemačkog privrednog odbora 5 р13:2 рс kreditnim pism'ma izdatim posle 1 oktobra 1940 vršs se po

kuršu od 15.80. Putnici koji idu u Pe ai plaćaiju marku”

po 17.82 dinara.

Naše. Ogvovanic u kliringu prema Метааској povećava „ве i dalje. Ali izgleda da u Nemačkoi ne pledaju ne:aspolnženo na ovaj razvoj našeg kliringča. Bečki »Sidd-Ost-Echo« citi:ra naše pisanje da ne treba da nas zabrinjuje sadašnji pasivni saldo i obrazlaže ga većim porudžbinama s naše strane zbog očekivanja da će kurs biti povišen, i zbog smanjenja izVoza agrarnih proizvoda. Oni koji su poručili robu iz Ne-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 815

таске 1 рјасаји тагки po starom kursu, ка|китајџ ро поvom i neraspoloženi su kada im to vlasti za kontrolu cena onemoguću/ju,

Obrt je bio in redno velik, 84.8 mil. Od toga otpada na marke 46.169 h'li. po starom kursu i 7.387 h: lj. po novom, na švajcarske franke 7.243 h'li., dolare 21311 hilj., grčke bonove 2.494 hilj,, bugarske leve 192 hiljada i švedske krune 179. hili.

Devizni kursevi bili su u Cirihu sledeći:

31-XII-37 31-XII-38 31-X11-32 10-X1I-40 i8-XII-40

London 21.69 20.62 17.65 15.90 16.575 Niujork 430. 448 A JI 431 Milano — — _ 92.505 21.70 21.70 | Stab. + | 19:%UJ · 2859 16, | 17.9XU је ха Sfobodno tržište: 5 London (20750 | /GIZ 21750 21250 „21750 Niuijork 55 — 44.55 55 55 — 55 Ženeva 27610 1033.64 1976.10 1276.10 1276.50 |. Privatni Kklirige | : | ·BerEn _ ___1782 === 17.82 1782 ___1782 Grčki bonovi __- |___ 42. — 49 “Sofija 55.20 ___ 55 20 == Milano 298.83 — 298.83 298.83 298.83 _ Робно тржиште По _ У прекомарским земљама борба са ве-

MIHKHM сувишцима, у европским. земљама борба са оскуди-

шом — то је данашња. ситуација пшенице. Данас у Европи унема ни једне земље, па ни од чисто аграр::

их, која није предузела рациснирање и да сво из дана у дан не пооштрава. јер се свака предузета мера, услед све кеће оскудице, убпзо покаже недовољном.

У С. А. Д. дошло је до малог попуштања курсева. До пред крај прошле недеље тенденција на берзама била је врло чврста и курсеви су лагано, али систематски расли тако да су за 7—8 центи по бушелу преш=и ломбардну стопу. Услед тога на тржишту се појавила нешто већа понула па је то довело до попуштања курсева. За 1941 годину влада је сдредила да засејана позршина пшеницом

"остане иста кго и У овој години тј. 25 милиона хектара. Ова

површина при нсрмалнсм привпсу даје количину која по крива унутрашњу потребу и олбгцује мали кишак за преносну резерву односно, уколико овога има из ранијих година, за изрпза.

У Мађарској млинови се све теже снабдевају. И ако су приправни да гробу поглаче из свију па и оних најне повољнијих релација и да за пшеницу плаћају прсписану цену без обзира на квалитет, дакле вишу цену ол прописане. ипак не долазе ло потребних количина. Услепл тога помишља се на употребу кукурузног брашна за исхрану људства,

Бугарска се такође воги мишљу да заведе мешање штеничног са кукурузним брашном. Према једној из'ави дирекције Храноизноса и поред извоза у Немачку и Италију гбезбеђене су количине потребне за прехрану станов-

-ништва до нове жетве.

Шрва'цапрска је прописала цену 32 бело брашно ол 620 фр. за 100 кг. Прсценат измељавгња пшенице и.ражи повећан је на 85%, а од тога се бело брашно сме вадити највише 1096.

Термински курсеви на прекоморским берзама били су

средином недеље: