Narodno blagostanje

етва којима би се успело или ако то не може или неће онда да укаже шта нас чека у будућности.

_ У другом пасусу вели весело „Курир" да је Министар финансија страшно погрешио што није приликом повећања пореза пре годину дана и више ишао још даље, јер тиме би уштедио себи штрапаце данашњег повећавања. У овој реченици лежи једна Ренијална идеја коју „Курир“ није довео до краја. још би интересантније било да су пре сто година извршена повећања дажбина која се врше данас. Истина ниједан министар финансија пре сто година не би могао да предвиди да ће од јула до данас цене да скоче, али како он тврди још ни у јулу озе године то није мого да предвиди Министар финансија.

Без предаха и логичке везе прелази „Курир“ у. истом пасусу на сасвим друго питање. Ол вели: влада је даровала народу неутралност, а ова кошта. Те неко мора да плати и, по његовом мишљењу, тај трошак мора да. прими на себе привреда. Изреку, која се сто година упућује на. адресу влада, обрће „Курир“ и каже: привреда не може сећи грану на којој седи.

„Курир" третира финансиска питања на начин непознат у науци о финансијама. Он меће на једну страну Министра финансија, а на другу народну привреду као два фактора од којих сваки има своју власт и своје право. Народна привреда има праве да одбије ако ма из кога разлога налази да јој намераване финансиске мере не конвег зирају. Због тога „Курир“ покушава да убеди привреду да прими пореске мере, а с друге страке у име народне привреде поставља услове Министру финансија под којима она може то да учини. Ми не знамо у којој је мери „Курир" овлашћен да говори у име Мини-

-стра финансија, али знамо сигурно да га народна привреда није овластила да у њезино име преговара са Министром финансија.

На лањској мариборској конференцији, на којој су биле заступљене све привредне организације и која ће ући у нашу финансиску историју, наша народна привреда, да се послужимо терминологијом „Курира", одбила је целокупан воз нових дажбина. На супрот томе „Курир"' пише да је привреда имала пуно разумевања за државне потребе и да је она без даљњега примила лањске и ове најновије мере. _

„Курир даје строгу лекцију народној привреди у погледу њезиног држања према намераваном

државном зајму и саветује најенергичније да да Министру финансија зајам.

Народна привреда ни у једној земљи нема право да решава против мера суверене државне власти. Народна привреда може да има своје мишљење о појединим државним мерама, може то мишљење и да искаже преко разних организација, али би оноra дана био крај државе, кад би суверена власт морала да се погађа са привредом о појединим пореским облицима.

Што се тиче трошкова неутралности, ту. је „Курир“ са својом државно-правном конструкцијом достигао врхунац. Он вели да те трошкове мора поднети народна привреда. Нас би веома интересоВало да знамо ко би други могао уопште поднети "државне трошкове, ако не народна привреда. Ори-

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ__

__ Bo. 9

гинална „Курирова" фикција о паритету између "Министра финансија и привреде такође достиже врхунац у фигури да је држава поклонила народној привреди неутралност и да ова треба да се 0 за ту благодет.

Толико формално и правно. Код материјалног „Курир“ је погазио постојеће чињенице, Невероватно је да људи који обавештавају о економским питањима не знају да је покриће свију трошкова неутралности регулисано још пре годину дана. Све је трошкове авансирала Народна банка, а покриће за тај зајам налази се у порезу за земаљску одбрану, који даје годишње, ако се не варамо, између 500700 милиона динара.

Међу финансиским куриозитетима „Курира" лази се на крају тога написа следећа теза: пољопривреда згрће паре, али не цела, већ само 400.000 пољопривредника. 36 бог тога он сматра да тих 409.000 корисника владине политике цена треба, сад да се одуже према држави примајући повећање катастарског чистог приноса, који служи као пореска основа. И овде се апелује на пореске обвезнике, кло да су они нека друга држава, са којом треба да преговара. Да је у толико већа зарада једног пољопривредника, у колико му је веће имање, пои континуелном скоку цена, не може се порећи. Нас само интересује план о извођењу диференција између „несимпатичних и симпатичних' пољопривредника.

На крају још један пореско-политички куриозитет. У једном броју вели он да су потпуно измишљене вести да ће се увести специјални порез на увећану вредност имовине. Овај би порез, каже он даље, погодио искључиво власнике непокретних имања, међутим само је „теориско"повећање вредности њихове имовине, јер је по среди падање динара, (а закупнина није уопште повећана). Повећаће се, вели он даље, само преносна такса на непокретности, а то се оправдава чињеницом да је вредност непокретне имовине приликом реализације далеко већа него

у прошлој години и да према томе у сразмери тога

повећања треба повећати и преносну таксу.

Да почнемо с овим последњим тврђењем. Преносна такса по закону о таксама је пропорционална купопродајној цеки, према томе и износ таксе расте са вредношћу имања односно његове цене. Према томе држава има вишак прихода од вишка вредности. Не можемо никако да увидимо како се може да оправда повећање таксене стопе повећањем вредности имања; и, ако би то било могућно, онда би се могло правдати повећање таксене

"стопе на сто процената.

При продаји имања показује се ивестат вишак вредности, каже „Курир“, који, по њему, оправдава повећање таксене стоке. Међутим он горе каже да је тај вишак вредности фиктиван као послелипа пада динара. Вишак прво не постоји, па опда постоји! Логички питање овако изгледа: или постоји вишак вредности или не. Ако не постом, не постоји ни разлог повећања ни таксене стопе ни државног прихода, а ако постоји, онда је логички 0правдан само порез на вишак вредности, а никако повећање преносне таксене стопе, која би обухватила не само вишак вредности него и целокупну стару вредност, а „Курир“ одбацује баш порез на вишак вредности,