Narodno blagostanje
|
"ОД: БЛАГОСТАЊЕ
cip 14i
1. март 1941.
tore, precizne aparate itd. u zamenu za žito, drvenu građu, potro:ejske pro:zvode, pamuk i drugu robu.
— Румунска спољна трговина завршила је прошлу годину са великом активом. По количини опали су и из: воз и увоз у упсређењу са 1989, amd по вредности су порасли. Увоз је износко 522.035 т (1989: 789.040) у вредно. сти од 27.410 мил. леја | а мил.), а извоз 5,87 мил. T (7,56 мил) у вредности од 99.788 мил. (26. 809 мил). Актива тресриноског биланса износила 1940 9.372 мил, а 1939 3.018 мил. што је резултат великог скока цена извозних артикала — нафте и аграрних производа. Смањиле «у се сировине за индустрију и извоз пшенице, дрва, стоке и нафте. |
_ Турска ограничава увоз да би постигла активан трговински биланс. Та ограничења односе се у првом реду на производе које може домаћа индустрија да продуцира (С тиме у вези челична индустрија почела је да производи плоче за бродове и друте артикле који су се увозили. Вереватно да ће се ићи за тим да се повећа капацитет ове гране чија продукција још заостаје за потребама земље.
МОУСАВЕЗТУО lj
— U 1938 je u Itali donesan zakon o akcionarskim društvima kojim je određeno da društva sa glavnicom od 22.000 do 1 mil. iira neće moći imati oblik akcionarskog nego onih s ogren:čenim jemstvom. Pre stupanja na snagu tog zakona bilo je u Itaiji 4118 akcionarskih. društava sa glavnicom prako 1 mil. lira. Glavnica svih tih društava iznosia ie 47,95, mili:ardi lira, rezerve 13,35 milijardi i obligacioni krediti 587 miiijardi. 2.088 dalo e te godine dividende a 2088 pretežno mni:h nija dalo dividende. 3.220 su industrijska s& ојауп:сот od 40698 milijardi, 159 kreditne sa glavnicom od 4,46 mi!d., 65 osiguravajuća sa g:avnicom 0,6 m:ld., 381 trgovinska sa glavnicom od 1,28 mild. i 193 poljoprivredna sa glavnicom od 0,90 mi:d. lira.
— U Bumunjiii pitanje kredita za rudarstvo rešeno je ovih dana osiguran:2m centralnog kreditnog zavoda. Taj zaдафак 62 da vrši Banca Intrepin de lor Anrifase si M'niere S.A.« u Bukureštu koja će nositi ime »Creditul National Minier ЗАК«. Država da bi obezbedila svo: uticaj na poslove zavoda ima pravo da od 7 članova upravnog odbora postavi 4 i od 3 cenzora jednog. Narodna banka imaće svog pretistavnika u upravnom odboru 1 једпог сепхога.
JAVNE FINANSIJE
— Državni budžet Španiie za ovu finansijsku godinu iznosi 5. milijardi pezeta.
— Budžet ljubljanske opštine za period od 9 meseca po proračun: iznosi 113,3 mil., dok je za celu 1940/41 iznosio 134,9. Ovo povećane us:edilo je zbog skoka cena, tako da su se mora!'i da predvide veći rashodi. Budžetska godina poklapaće se sa kal!endarskom godinom, prema propisima koji će važiti 1 za državni.
— Sovšetshi vojni budžet za 1941 g. iznosi 70 milijardi i 900 miliona rubalja, što u odnosu na prošlogodišnii pret: stavlia povećanje od 13 milijardi i 200 miliona.
— U budžetu l:ublianske opštine za 1941 g. predviđeno je povećane plata gradskim službenicima i to za 10% onim :čile su mesečne pr:nad!ežnosti do 2000 Фп. ! та 5% činovnicima sa platom od 2.000—4.000 din. Osim toga svi činovnici će dobiti i dodatak na ženu od 200 dinara.
SAOBRAĆAJ
— Prilikom preuzimania У ЕтИЕА тоттајћог Ко: osh od strane države u Španiji ustanovlieno je da ima ukupno
| | | i ; | у Па ан а а а а PO А а i LU
16.773 khm pruga. Od toga o. na normalni ko:osek, Кој је širi od uskog 12.075 km a ostatak na uski. Prvi ге eksploatisalo 16 druš.ava sa glavnicom od 1,02 mid. pezeta ı 2,62 mid. duga, drugi 41 društvo sa glavnicom od 321,5 mil, 319,8 mil. duga. Vozni park ;e nedovoljan i iznosi 3.900 lokomotiva i 88000 vagona. Za vreme građanskog rata un:šteno je ili oštećeno 1000 lokomotiva i 20.000 vagona.
— Pumsnska Narodna banka otkupila ie većinu akcija preduzeća Rumunsko tel-:fonsko a. d. Bukurešt, koče su bile u posedu Internat:onal Te:ephone and Telegraph Corp. МдуYork. Za akcije će Banka platiti 7 mil. do:ara. Isplata će es izvršiti iz biokiranih rumunskih potraživanja u S. A. D.
— Od 1 maita u Ita!iji će se moći upotreb:javati prevoz-
ina srsstva sa domać:m pogonom samo U slučaju ako to izi'skuje kakva neophodna potreba.
— Џ toku rata naša trgovačka mornarica izgubila je 19 brodova, od kojih su 11 potopliena (80.380 tona), 2 nastrada!a u nesreći (14.952 tona) i 6 prodana (45.240 tona).
SNABDEVANJE
·– U Mađarskoj je obustavljena stobodna prodaja Kožn:h cipela i automobi!skih guma, u cilju da si izvrši DOpis sv:h rezervi ovih artikala kako bi se potom pristup:lo nj:hovoj racioniranoj proda.i. Oni će se moći u buduće пађау јан samo putem karata.
— Počev od 1 marta u Italiii će svako lice moći nabavljati najviše 400 grama masti (masto, ulje i lo) mesačno.
— U Mađarskoj se priscupilo izradi penđsta od drveta. Cipele izrađene na ovaj način moći će sč nabav:iati bez karata.
— U Bugarsko? je odlučeno da se mobilišu sve тате po gradovima, a njihovi sopstvenici i radn:ci koji nisu vo_nj obva-nici, da budu pridodati mobilisanim jedinicama. Premeštanje radnika ili niihovo otpuštanje uređivaće odsada Dirokcila reda. Pekarnice se mogu zatvoriti samo specija:nim rešen:em Komesara za snabdevanje.
— Počev od 10 marta o. g. u Engleskoj će se moći u restoranima služiti samo jedno jelo, u koliko se ovo jelo sastoji od ribe, mesa, živine, divijači, jaja ili sira.
— Шпанска влада је решила да се снизе цене хлеба за 20%. Цена брашна је одређена на 106,20 пезета за 100 килограма франко млин.
— У Француској је објављен закон којим се забрањује појединцима стварање резерви макакве робе изнад личне потребе. Све резерве моргју се пријавити,
—У Шеајпарслој од ! априла о. г. биће заведене карте за јело у ресторанима и гостионицама. За доручак даваће се пола купона, а за ручак или вечеру две половине, Сваки притежалац карте за животне намирнице доби-
ће уз ову још и карту за јело у ресторану са 40 купона.
Липа која се хране у ресторанима моћи ће карту за животне намирнице да замене за даљих 40 или 80 купона. Купони гласе на доносиоца и немају одређени рок. Сопственици ресторана и гостисна добиће убудуће само толико животних намирница колико предају купона.
RATNA PRIVREDA
| — Vpenm за прозиводњу материјала за наоружање У САП покушава да потакне индустрију да алумиум, магнесиум им цинк замени са пластичним материјалом. У Вашинг-
тону постеји нарочити уред за пластичне материје који даје
инлустријалцима савете. Апел је нарочито упућен гутомобилској издустрији која троши много цинка. Овај би
"требало заменити са хромом или виклом уколико се не би
мотле употребити пластичне материје,