Narodno blagostanje
TON ти
пи
·21/»*05/0 Ratna šteta 48050 480.— 480.— 479.50 479—
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 9
Страна 144
7% _ Stab:lizacioni · —— ЕМ 7% Bler i 236 9% Bler 246 = 7% _ Seligman 48 1 Narodna banka i 315 14 Рађ 22 _—
Ukupno 2.685 4.012
Reda radi moramo da podvučemo :da već :daža vremena državna se ruka пе požav:juje uopšte kao kupac tako da se danas ceo posao odv:ja među priva'nicima.
20-11 ПА 24:77 250 | 261 12271
=== | 56:50
2929) Вав. 56, 6. 4% _Асгг. 1921 : 40. Agr. 1934 9—- 566% ери 86—— 86.52
|||
4%; Renta 180 . --=-— | Тог Скугпог Кеа EE Duvanski laz ZE
86.50. 8567 8575 956боја Башта те #7050 8725 0. ~ 9719. gl LD dd. Zo - Investicioni | _ | ___ · ---_ {1050 „0 S 7% Stabilžačci, SK" | _ .. | OI 79% Sejigman ———— 1078 | 7% Bler 10850 | __ __--_ — 1078 |06__ M Bler 10%80 JO: 10. ___ |I | GO Š. ar. 416 E || S. | u 60 S apr. Snrned __ O ___ | MO 65% š acr Kr. 62. =. __--_ __-_- |, Pab sitni - E Pab srednji | === == 215Pab krupni О | -__-_ Narodna banka = 7.000— == == 6.920—
| У"
DEVIZNO TRŽIŠTE
Naš klirinški dug prema Nemačkoj bio je паојо роrastao na 60 milona. maraka, pa je zatim nastupila рашга, tako da je izg:edalo da neća ići preko tog iznosa. Ali stanje po:ovinom februara pokazalo је ogroman porast za 18 mil. na 76 mil. maraka. Ne samo u markama, nego i u drugim valutama naš kliring ne razvija se povol'no. Prema Protektoratu porastao je dug za 835 mil. na 71.8 mil. kruna, prema Italiji. 2a:5,7 ти. па 33 ти. Киппе ргета Finskoj, koji је bio aktivan, postao је pasivan za m'lion dinara.
U pogedu obračunskog kursa marke bio se pojavio spor koji će kurs važiti ako je izvoz namenjen Ho'andi'i, Be!gi i, Norveškoj i Goyneralnom Guvernemanu, a obavljen preko neke nemačke F'rme. Po sporazumu između naše Nar. banke i nemačkih nadlžnih ustanova o kursu odlučuj namena izvoza, a ne sedište posrednika. Prema tome kod ovih pos:ova ne dolazi uopšte u obzir kurs od 1480 ngo 17,82 za marku. Da ne bi bilo spora o tome po kome se kursu ima da obračunava izvoz u ove zeml'e potrebno ie da v•ć kod vađenja va:utnog odobrenja to bude u niemu istaknuto:
Mađari nisu zadovolini velikim iznosom Rklirinškor duga, koji iznosi 86 mil. dinara, pa će pokrenuti pitanje njegove likvidacije na pregovorima koi se ovih dana voda između naših i njihovih pretstavnika u Beogradu.
Obrt u nevizama ižneo je 56,1 mil. Od toga otpada na marke po starom kursu 27,163. hili, a po novom 17,937 mil, grčki bonovi 217 hilj., švaicarske! Ffranke 9979 hilj., dolare 1,418 hili., bugarske leve 115 hiliada i švedske krune 12 ћет
Kursevi valuta bili su neprom*•njeni, i to kod s'ob nih valuta u sve dana: funta sterlinga 217,50; dolar carski franak 1279,10. Kod valuta u privatnom lj
Vlasnik: D-r Задружна штампарија, Београд, Франкопанова
sevi su takođe nepromen eni: marka 17,82; Sofija je rađena po kursu od 57,28 dva puta, a Зошп зато једпог dana po kursu od 37,50.
Робно тржиште
Шшеница. — На прекоморским тржиштима последњих седам дана, владала је мирна тенденција и курсеви су били постојани. Канадски статистички биро цени садању залиху апебице на 2,320.000 вагона. На крају кампање, по одбитку унутрашње потребе и извоза, остаће-за преног У идућу кампању ско 1,620.0:0 par, према 820 ват. У истом периоду 1940 год. Према подацима Бромхала светски утовар пшенице за првих пет месеци текуће кампање (од 1 августа до 26 децембра 1940) био је (у вагонима):
1938 1939 1940 за Еврспу 439.200 316030 ~ 173.982 за ваневропске земље 92.527 77.496 66.840
Укупно 525.735 393.825 240.092
Утовари у 1940 били су мањи и то: према 1939 за 32,1%, а према 1938 год. 544%. У истом међувремену смањени су утовари за Европу за 45,3 односно 60%, а за ваневропске земље за 13,9% односно 17,8%.
Мађарска врши попис и принудно одузимање вишкоВа од власника са преко 50 к. ј. оранице. Изгледа да ће ова мера бити проширена и на мања газдинства, Услед великих поплава, које су уништиле знатне површине под озимим усевима, са зебњом се гледа у будућу жетву.
Шпанија је у великој оскудици крушне хране па су знатао пооштрене мере рационирања. У Мадриду добија се хлеб дневно на главу 20, 120 и 175 грама према појединим категоријама које су установљене на основу при: хода. |
Словачака је недавно увела јединствени хлеб који се производи од 55% пшеничног, 15% раженог, 20% јечменог брашна и 10% кромпира.
Италија је променила начин рационирања потрошње брашна, пиринца им тестенина и завела различне квоте за поједине крајеве земље.
Термински курсеви средином недеље нотирали су:
TIH M VII IX Чикаго центи бушел —— 827/5 783/s 785/8 Винипег , Њ —— 771/s 791/s 5. Aupec пезоса KB. 675. 679 ——
У земљи стање је непромењено; регуларне трговине пшеницом више чема. Примећује се да на локалним пијацама има прилично сељачког брашна које се продаје по врло високим ценама.
Кукуруз. — У С. А. Д. стање на тржишту је непромењено; понуда је нешто јача али има одговарајуће тражње услед повећане производње меса и масти. Чикаго за мај нотира 61/з центи за бушел. Аргентина је у све тежем положају, јер чема никаквих изгледа да би макар колико могла да извезе. .
На домаћем тржишту на производном подручју кукуруз се тртује по 232—940 дин. без обзира на садржину влаге, Товљачи свиња, услед великог рентабилитета, пла: ћају и веће цене.
Пасуљ. — Пасуљ је такође веома чврст. Пораст цена забележен је и за протеклих седам дача. За поједине врсте цене се крећу од 600 до.720 динара.
Кромпир. — Услед веће тражње, која је проузрокована повећаном потрошњом у виду хлеба и због великог
пораста цена меса, и овоме артиклу цене су почеле нагло
(скачу. За поједине врсте цене на велико у овој "недељи билелсу 150 до 220 динара,
'Sanie Živanovića 93
ел. 26-544 (Звонимир MH. Плевник, Деситијева бр. 47.
у