Narodno blagostanje

RL RU ни

15. март 1941. __ =

nicom i -ražju, pasuljom, uljaricama, „каде ош i lanom. Plan predviđa zasejavanje površine od 300.000 ha industriskim biljkama, ali pošto nema \dovolino sšmena može se u najboljem: slučaju ostvariti od toga trećina. Mesto repe i kupusa treba да se proizvodi više krompira i šećera, a i duvana. Po tom planu trebalo bi da se dobije 2 mil. tona žitarica preko potreba-i oko 100.000 tona __ a to bi se upotrebilo za izvoz ii za TezerVu.

Norveška je živela od ов šamay rudnika i 2Хејеха,

ribolova i pomorskog saobraća:a. Sada je to dobrim delom

·stalo, ili ne radi u obimu Као ranije, izuzevši proizvodnju rudnika železa koji imaju dobru konjukturu. Iz klimatskih i 'terenskih razloga Norveška nie nikada bila sposobna da

proizvodi žitarice. Nieno stočarstvo је drugog tipa, sobovi, koji mogu da žive pod težim privrednim uslovima, ili je stočarstvo koje je zavisno od uvoza hrane. Pošto је tai otpao, trebalo j# naći zamenu. Upotrebljiena ie celuloza, ali ona nije mogla da nadomesti prirodnu hranu, tako da je vlada morala da naredi da se jedan dso stoke pokoljie. Pomorski saobraćaj je stao zbog blokade i zbog toga što su jedan deo mornarice uzeli Englezi. Ribolov је takođe otežan, može da se obavlia samo u naibližim lovištima, tako da je lov u 'udalisnim severnim vodama morao da bude obustavljem.

Ширите

Народно Благоскање

Ако. способнест Ba штедњу зависи од благостања — онда би она морала да буде највећа у нашој нејбогатијој покрајини Војводини, У њој има. преко 10% становништва Југославије, тако да би већ по томе требало да се код војвођанских банака налази најмање 10% свих улога на штедњу приватних банака, Али по благостању морало би да буде два пута више. Према томе од неких 5 милијарди које се налазе код приватних банака, требало би да војвођанске поседују најмање ] милијарду.

Стварност је сасвим друкчија. Удружење банкарских и осигуравајућих предузећа у Новом Саду објавило је биланс новчаних завода из Срема, Баната и Бачке за 1989. Улози на књижице износе свега 562 мил. а улови по текућим рачунима 34 мил, ни пуних 600 мил. динара. Уплаћена главница и резервни фондови ових банака износе 265 мил., тако да улози према капиталу банака стоје отприлике 5: 2. Неповољнија релација не може се ни замислити, јер су банке на сваки динар сопственог капитала успеле да привуку по 2,5 динара улога на штедњу. Ситуација је нешто боља кад се узме у обзир да један износ улога лежи код банака које имају седиште ван Војводине,

Овакво стање показале су банке крајем 1939, која је била трећа по реду добра за читаву нацисчалну привреду и нарочито повољна за пољопривреду, специјално | BOjBOдине, (Овом приликом износимо само овај податак као прилог -који потврђује нашу тезу, да су прилике нашег банкарства тешке због специјалног режима под којим се оне налазе. Споредно је како се развија привредна ситуација, Kaj је поверење у банке. убијено нечим што је ван њиховођо домена и што оне не'могу да поправе својим радом.

Стање војвођанских _ банака

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 167

Prošla godina pretstavlja izvčRekordna zaposlenost u Slo- Stan rekord za ljublianski veniji u 1940 godini Ouzor, pošto od svoga postanka nije imao tako veliki broj osiguranih radnika i паше štenika. Od februara, kađa je bilo 91.265 članova, broj osiguranih je sta.mo rastao i u septembru dostigao 113.390. U oktobru je započalo sazonsko opadanje tako, da je u decembru bilo 100.595 članova. Prosečan broj osiguranih je izпозо u 1940 104.408, za 4.413 više nego 1939. Prema (оте, gledajući na bro: osiguranih radnika, 1940 je na,bolja godina za s:ovenačku privredu. Calokupan porast odnosi se samo na muške radnike ko:ih je bilo 4.772 više nego 1989. Broj ženskih se smanjio za 859. Povećanje zaposlenja muške radnz snage, koja je skuplja od ženske, karakteristika je poјаја и privredi pa to svakako vredi i za slovenačku и 1940. Povećanie broža osiguranih radnika nije bilo. ravnomerno u svim granama. Naiveće je bilo kod gradnje 22leznica i puteva (4.824), zatim kod javnog saobraćaja (1.190), gradnja nad zemljom (542) i kućna pos:uge (427). Osim toga zabeležan je izvestan porast ioš kod 7 grana koji se kreće

rar ra Fr ze mm eura in

-izmzđu 1 i 114. U ostalim granama broj zaposlenih je bio

manji nego 1939, samo to smanjene nije veliko ni kod jedne izuzev tekstinmu, kod koja je ono posledica oskudice SsiroOvina. Kod ove je bilo zaposleno 16.250 radnika i nameštenika, za 807 manje nego 1939. Znatnijii pad bio je još kod industrije kamena i zemlje (532), industriie hrane i pića (358), prerade drva (392) i šumsko-pilanske industrije (282). Prosečna osigurana nadnica rasla je iz meseca u mesec u vezi sa tarifskim pokretima radnika i povećanjem minimalne nadnice za 100%. U novembru je izmenjena iestvica nadničnih razreda na taj način da je najviši skoro udyostručen (80 din. prema 46 ranije). To je imalo za rezultat da ja prosečna osigurana nadnica znatno porasla u UDOTEđenju sa onom iz 19939. U novembru je ona iznosila 34,35. din., za 9,09 din. više nego 1939. Prosek za celu godinu je bio 28,92 din., za 3,75 din. više. Povećanje prosečne osigurane nadnice za 40% imaće za posledicu znatan porast prihoda

·Ouzora od doprinosa. Prosečna osigurana nadnica po mišlje-

nju Ouzora je nešto manja od prosečnč zarade i za muške ге iznosila 32,41, za 4,25 din. više nego 1939, a za ženske 22,3 djn., za 2,86 više. To je najveća nadnica koja je zabšležena kod Ouzora od njegovog postanka. Ali uprkos toga ona znatno zaostaje za minimumom egzistencije neoženjenog radnika a pogotovo oženienog sa porodicom. Realna nadnica ie pala ispod 100 , dok se u periodu od 1933 do 1939 kretala oko 120.

Przma »lIndeksu« g, Grada minimum za egzistenciu u decembru 1940 1015,95 din. za neoženjenog radnika a 2.662,01 din. za radničku porodicu od 4 člana. Celokupna godišnja zarada Ouzorovih č:anova bila je u 1940 za 157.000 din. veća od one u 1939 i iznosila 945 mil. dinara. To znači da je SVaki član prosečno zaradio godišnje 9.000 din ili 750 din. mascečno. i: Zdravstveno stanje članova ljubljanskog.Ouzora . зе пеšto popravilo. Prosečno je bilo 2.744 bolesnih i za rad nesposobnih, za 156 manje nago 1939. Ргосепцајпо је. bilo 2,63% za rad nesposobnih, za 0,97% manje nego prethodne godine.

новембру свака године

И у новембру се одржао обично долази до спадања сјајан полет у нашој прерађивачко; привреди

броја осигураних радника и намештеника код Сузора У вези са обуставом односно те громама као што су индустри=

смањењем ђада у сезсис ја камена н земље и

HD. Прозшље године имали смо исту