Narodno blagostanje

RR O

29: март 1941.

Код осталих грана пословна делатност је била про-

менљива. Број запослених је у једном месецу јако порастао

да би после 2—3 месеца опет пао. Тако. на пр. шумско-

пиланска: је започела прошлу годину са јаким падом броја

запослених. Од априла пораст је у вези са оживљавањем извоза трајао све до августа, затим је следио мали пад, па онда Пораст и у новембру и децембру поново пад. Слично

кретање броја запослених било је и у трговини у првом

полгођу, У другом је био забележен сталан пад који се кретао у појединим месецима између 328 и 3084,

-- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Зарада радника осигураних код Сузора је била за. 911,6 мил. већа него 1989 и износила 6.157,9 мил. дин, Она, се постепено повећавала и у првом тромесечју је била за, 5% или 64 мил, већа него 1939, у другом за 12% или 158,7. мил, дин, у трећем после повишења минималне наднице за 102% за 16% или за 218,2 мил. а у четвртом после завођења. нове скале надничних разреда за 35% или 4706 мил, дин. Овакво кретање зараде је дошло као резултат повећања. наднице, а то се одразило и на порасту просечне која је износила у 1940 27,80 дин, према 24,26 дин. 1939.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

Штампарија није радила 27 марта, због чега је и

експедиција овог броја задоцнила за један дан.

= _——e———— a ПОЉОПРИВРЕДА |

— Pretsednik Polioprivredne komore u Nišu, g. Milorad Jokić, izneo- je pred Veće Obe Komore jedan interesantan predlog za bolju obradu i veći prinos zemlje u Moravskoj bahovini. Polazeći od toga da maii seljački posed ne

dozvoljava držan.e stoke, koja bi se upotrebila za oranje

zemlje, g. Jokić predlaže .da svaki zemljoradnik na svom imanu izril:a i zaseje izvesnu parcelu zemljišta, koja bi poslužila kao ogled. Zemljoradnicima koji na tim ogl:dnim parcelama postignu najbolji prinos isp:atile bi se iz sredstava Doljoprivredn> komore nagrade, što bi po njegovom mišljenju podiglo rentabilitet malih poseda i dovelo do utakmice između zem:joradnika. G. Jokić smatra da bi se ovim načinom proizvodnia u Moravskoj banovini unapredila toliko да bi čak nešto i preteklo za izvoz u druge krajeve. Predlog g. Jokića je interesantan, ali ne verujemo da bi se na ovaj mačin mogao rešiti problem rentabiliteta proizvodnje malih poseda.

— Površina zasejana žitaricama u Banovini Hrvatskoj ove godine manja :е 12—159%/6 od lanjske. Naročito je veliko smanjenje u severnom delu banovine.

— U Zagrebu je održana Rkonferencića mpretstavnika Banske vlasti, »Gospodarske sloge«, »Pogoda« i »Gimpeksa« po podizan-u organizaci:e pomorskog ribarstva. Odlučano je da Savez ribarskih zadruga Gospodaske sloge preuzme brigu

oko ribolova, »Pogod« oko Drčrade ribe, a »Gimpeks« соко мога.

— Banska vlast u Zagrebu uputila je sreskim nače:stvima poziv da se sa sreskim upravnim odborima i poverenicima »Gospodarske sloge« sporazumu o ођгаф 305 пеођгадеnog zemljišta u Banovini Hrvatsko:. Ukoliko za to nema dovolino stoke, opštinske uprave narediće da imaoci stoke pooru neobrađeno zemljište uz oštetu.

ИНДУСТРИЈА

· — Акције рудника бакра Бор постепено прелаве из француских руку у немачке. Већина акција већ се налази у рукама. Немаца. 24 марта о; г. одржана је прва седница управног, одбора под претседништвом генералног конзула Немачке у Београду Нојкаусена.У управни одбор су ушли Штал, · генерални директор предувећа Мансфред А. Г. и Виселман, генерални директор предузећа Прагсаг. Ова два предузећа заједно. са _ Југомотором образоваће немачки тонзорциум који ће поделити између 5550 DIByIOVEČHG акције на једнаке делове,

= У Швајцарској су се у последње време почели у већој мери да отварају нови рудници угља. Досадашња“. производња није могла да подмири потребу и морало се. увовити знатне. количине, Како.је увоз због рата отежано осетила се оскудица у угљу. Било је случајева да су отворени рудници чија експлоатација због слабих слојева угља. није рентабилна. Да. би се убудуће спречило отварање такових рудника савезна влада је одредила да се планови о: отварању рудника имају претходно прегледати од стране стручњака у уреду за ратну индустрију, ; у

— Немачки министар привреде је наредио да се земљиште потребно за градњу станова по плану који је пре неколико месеца објављен може експроприсати- као за 1отребе државе. (Ово наређење је издано због тога што: је тражња земљишта за грађење последњих година толико порасла да је тешко доћи до споразума са сопственицима. | — Nemačke porudžbine u Holandiji u industrijskoj robi iznose već 1 milijardu forinti. Otuda je došlo do te: škoća oko snabdevanja sirovinama, pa se nove porudžbine ne primaju dok kupac iz Nemačke ne obezbedi sirovine u granicama svoe porudžbine. U Hagu je osnovan ured koji kontroliiše ove porudžbine da bi se izbegla preopterečćenost industrije, |

— Investiciona delatnost u Norveškoj je u toku prošle godine bila vr:o živa. Ona је uzela tolikog maha da је vlada zabranila podizanje novih preduzeća koja rada sirovine i polufabrikate. Preko 100 at:kala koji se ranije nisu iDrOizVO-. dili sada se produciraju. Većinom se radi o surogatima Кој; treba da zamene sirovine kojih nema, zatim o proizvodima za vojsku. Ovih dana je počeo sa radom institut za racionalizaciju proizvodnje u industriji. On treba da nađe-bolje metode rada za sve industriske grane tako, da se proizvodn:a ne samo kvalitativno poboljša nego i Wkvantitativno po:ača.

— »Jasenica« a. d. u Smederevskoj Palanći povećava svoju glavnicu od 8,5 na 25 mil. din. Društvo će izdati 5600 kom. novih akcija po 2.500 dinara.

— Бразилија има огромне количине кафе које не може да прода и за које се тражи неки други начин употребе осим досадашњег. _ Бразилијанским хемичарима је успело да од кафе направе вештачку смолу која има одлич= на фивичка својства тако да се може да употреби за ид: раду равних предмета па чак и појединих делова авиона, Тј новој смоли дали су име „жафелит". Сада се гради фак Са за производњу артикала из кафелита.

ТРГОВИНА

— »Jugoslovenski kurir« iznosi, u broju од 4 marta t. g.„ mišljenje da bi Direkci:a za spoljnu trgovinu trebala da vrši akontaciju do 50% vrednosti izvoza onih proizvoda