Naš narodni život

налазимо слику човека из околине Љубљане са дугом косом чак из друге половине XIX столећа. У Боснн је ношена дуга коса све до скора. П. Успенски је, 1842 године, видео у Сплиту неке високе и снажне Босанце, са црвеним фесовима или чалмама на глави и са оплетеном косом. 1 Чак после аустријске окупације многи су Босанцн носили дугу косу. Ј. Ажбот је на своме службеном путу по Боснн и Херцеговнни, 1862 годнне, виђао сељаке са с преда обријаном главом и низ леђа спуштеном дугом, расплетеном или оплетеном косом. 2 По обавештењима које ми је дао Г. Др. М. Будимир, професор Универзитета у Београду, у западној Босни и сад старији људи, без разлике вере, носе дугу косу. Тако православнн кнез (= кмет) у Мркоњић-Граду, Тане Девура, и католички кнез Иво Золота у селу Лисковици (Срез Мркоњићки, Округ Травнички) имају пуну косу, док сељак Орешта Пене из Медне (исти срез) брије косу на около и носи дугу плетеницу, као што чине понеки Муслимани. У Јужној Србији су људи доскора с преда бријали главу а осталу косу пуштали да расте у перчин. 3 Г. Петар Костић, професор у пензији нз Призрена, памти кад су у Призрену и околини људп бријали косу свуд редом око главе, само су је на потиљку остављали да слободно расте, па се, неоплетена, спуштала низ врат, или је савијана под капу. По саопштењу Г. Атанасија Урошевића из Гњилана, у Горњој Морави су људи носили перчине до пре седамдесет година. 111. И ако је данас ношење дуге косе у нашем иароду готово ншчезло, одвајање од ње није ишло

1 ПорфпрК! Успенскш, Кнпга бнт!н моего. С. Петерсбург 1894, I, 54. 1 Ј. de Asboih, An offtcial tour through Bosnia and Her ■zegovina, Лондон 1890. Слике на стр. 148, 167, 166. 5 Ј. X. Васнљевнћ, Јужна Cmapa Србија 11, 344.

94

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ