Naš narodni život

КОЊ И ОРУЖЈЕ КАО ЗНАЦИ ПОЛОЖАЈА И СТАРЕШИНСТВА

У једној нашој народној песми, у којој личности истина носе турска имена, али која нема везе са Турцима, пева се како су браћа Мујо и Алија »дивно живовали«; Колико су дивно живовали, Испод себе коње мијењали И са себе свијетло оружје. 1 Шта треба да значи ово мењање коња и оружја које су браћа из милоште чинила? Не знам да ли ћу баш погодити, али се мени чини да су коњи и оружје у овом случају представљали положај и старешинство. Да тако мислим даје ми право то што се примерима може показати, да су се у нас неки предмети сматрали као знаци положаја и старешинства. Као такви нарочито се истичу коњ и оружје. Да су се коњ и оружје, који, готово увек, иду заједно, заиста тако сматралн имамо доказе у следећем: Кад је краљ Драгутин предавао престо и власт Орату Милутину 1381 године, предао му је, између осталога, и »коња свога и оружје своје, које је сам на себи, на своме телу, носио«. 2 У овом случају мислим да су коњ и оружје представљалн знаке краљевскога положаја. У Душанову Законику наређује се да »кад умре властелин, коњ

1 Вук С. Караџић, Српске нароцне ијесме, књ. 11, стр. 43. 2 Даннло, Жнвошп краљева n архпеппскопа српскпх, стр. 26. Наш народни живот, I. 9