Naš narodni život

У једној народној песми се пева како су се делила браћа Јакшићи, и како су се у свему лепо поделила, само се о мало завадила, Да око шта, веће ни око шта, Око врана коња и сокола; Дмитар иште коња старјешинство, Врана коња и сива сокола, Богдан њему не да ни једнога. 1 Исто тако, при деоби плена, даје се нешто више онима који за плен имају највнше заслуга. Тај се вишак такође зове старешинство. У једној народној песми прича старац Ћеифан: Ја сам једном иша на Котаре. Похарасмо, огњем попалисмо, Поробнсмо мало и велико, И дођосмо здраво на Зечево, Па седосмо робље дијелити: Сваком другу по роб допануо, Мени даше двије старјешинства. 2 У другој се песми казује како су се поп Мнлутин, калуђер Шундић и Малиша Бућић договарали да заплене овце грађана из Крнова и како су писмом позвали Мркоја сердара из Повнја да покупи момке Повијане и Стубичане, да изађе с њима на Сливје Никшићско и да Сливје чува од грађана. Удрићемо на градску планнну, Страх је мене и бојим се љуто Да ме не би претекли грађанн; Ако би ми Бог и cpeha дала, Те би градске плијенио овце, Добар hy ти дио оставити Како моме најбољему другу, Још сувише тебе старјешинство. 3 У трећој се песми прича како је крчмарица Мара спазила из далека Краљевнћа Андрију и како је рекла тридесеторици хајдука који су били код ње у крчми:

1 Вук С. Караџић, Српске народне ијесме, 11. 617. 2 Ч. Чојковић, Пћеванlа ирногорска п херцеговачка. Лајпциг 1837, стр. 229. 5 Вук С. Караџић, С. н. пјесме, кн>. IV, 384.

132

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ