Naš narodni život

стиру сви спавају, обије црквена врата, однесе сандук с новцима и изгуби се. 1 У Србији после ослобођења чести су помени крађа цркава. 16 јуна 1819 године пише Кнез Милош Јовану Обреновићу о неком Сави из Ужичке Нахије, који је своје новце био дао цркви „на оставу”, али „да су дошли хајдуци, један из Ваљева, други из Мораваца, цркву похарали и новце му однели”. 2 17 јула 1838 пише Јован Обреновић Кнезу Милошу да је по Петрову-дне, не зна се баш ког дана, „два покрова с часне трпезе из цркве прањанске, кроз пенџер украдено”, и да се не зна ко је ово „злочинство” учинио, и ако се једнако тражи. 3 Ноћу, између 6 и 7 августа 1847 покушао је неки зликовац да похара цркву у Крагујевцу. Он је био сврдлом избушио црквена врата, „али није у своме злочинству допрео, по свој прилици што се поплашио да га је ко осетио, пак побегао.” 4 Између 26 и 27 септембра 1847 отворио је неко катанац на цркви у Ћуприји и из једне кутије у орману однео сто педесет гроша у ситним и крупним новцима. „Причинитељ овог богомрског дела није се могао до данас пронаћи.” 5 20 фебруара 1859 године неко је украо неколике драгоцене ствари из Саборне Цркве у Беогаду. Изгледа да је лопов имао грижу савести, па је гледао да се украдених ствари ослободи. То ће бити разлог да су све нађене 24 марта у јутру на улици идући од Два бела голуба ка Варошкој Болници, покривене некаквом крпом. 8 И тако даље. После великога рата, помени крађа цркава

1 А. Митровић, Прилози проучавању народног жиеота у Сјеверној Далмацпји. Београд 1908, сар. 21—23 (Прештампано из Архива за правне и друштвте науке). 2 Државна Архива, Кнежева Канцеларија, Деловодни Протокол 1819. 3 Држ. Архива, Јован Обвеновић, 1838. 4 Новине Читалишта Београдеког за 1847, стр. 265, s Ноеине Чпталашта Београдског за 1847. стр. 278, с Србске Новине за 1859, стр. 150.

157

КРАЂА ЦРКАВА