Naš narodni život

лепо развија. Прва његова публикадија је Nаputak za povjerenike Etnografskoga Odjela Hrvatskoga Narodnog Muzeja u Zagrebu (1922, 8° стр, 8). 1925 почео je издавати Zbirku jugoslovenskih ornamenata, од које су до сад изашле три свеске (1925 до 1927, 4°), у којима су на четири листа врло лепо представљени „најкарактеристичнији и најлепши орнаментални облици наших народних рукотворина сваке врсте”. Директор Етнографског Музеја у Загребу В. Ткалчић почео је 1927 уређивати Etnološku Biblioteku, од које је до сада изашло шест свезака. Његов асистент М. Кус-Николајев израдио ješetnje kroz Etnografski Muzej u Zagrebu (1927, B°, стр. 87). Етнографски Музеј у Љубљани. дине установљен је у Љубљани, у обиму Покрајинског Музеја, самостални Етнографски Институт. 1922 преобраћен је Етнографски Институт у Краљевски Етнографски Музеј. 1926 кренуо је његов директор Н. Жупанић Etnolog, glasnik Kr. Etnografskega MuzejavLjubljani, од кога су до сада изашле само две књиге. СТРУЧНИ ЧАСОПИСИ Стручни етнолошки часописи, независни од књижевних и научних друштава и музеја, јављају се у Јужних Словена врло касно и није их било много, свега два. Први је такав часопис Караџић, лист за српски народни живот, обичаје и предање који је почео излазитн у Алексинцу 1899 године, под уредништвом Т. Р. Ђорђевића, са задатком „да пробуди интерес за српски народни живот обичаје и предање и да прикупља и проучава градиво из српског народног живота, обичаја и предања, и свега што се на то односи, а по могућству да прати и оно што се у

Наш народни живот, I. 2

17

ЕТНОЛОШКА НАУКА У Ј. СЛОВЕНА