Naš narodni život

гонило из своје средине, или би га колективно убијало. Ако би ко учинио какву штету изабранн суд или сеоски збор би је проценили и кривац би је морао платити. Ако се не би могао пронаћи кривац, налажен је јамчењем. Ако не би признао кривицу подвргаван је Божјем суду (вађење мазије). Тако су под Турцима оживели народни правни обичаји. Само тешке крнвице, и то тек кад би се за њих сазнало, буне и хајдучију, кажњавале су турске власти. Под Турцима је и хришћанска вера много изгубила од свога значаја. Турци су, одмах после покорењ.а Србије, укинули независну Пећску Патријаршију. Множина српског свештенства морала је постепено бежати у Аустрију. Није боље било ни са свештенством из других наших крајева под Турцима. Оно свештенство што га је било у нашим покореним земљама бивало је из дана у дан све ређе и све слабије. Криза коју је хришћанска црква преживљавала учинила је да су њезине одредбе морале у многоме да попусте од своје строгостн, да се националишу, нли и да се место њих врате стари релнгиозни погледи н обичаји. У племенима и кнеженима, у којнма Је био заостао још по који манастир, сам народ почнње да води бригу о њему. Уместо старих владалачких и племићских ктитора н приложника он им даје прилоге, кулучи им и одржава их. Он им бира и старешине, али не више по старим црквеним правилима, већ по народном обичају, међусобним договором, само их шаље владикама да им очитају ~оно што треба по закону” 1 У колико је то било допуштено народ сам подиже и цркве, али не по обрасцу величанствених и финих цркава из времена слободе, већ по обрасцу својих народних кућа, па их врло често чак и покрива кровнном н шиндром, онако као што покрива н обпчне куће. Народни мајстори раде

1 Вук С. Караџнћ, Српски Рјечник код намастир.

30

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ