Naš narodni život

ком крају по једног одговорног народног преставника. Остављен овако сам себи, наш се народ под Турцима почео враћати у примитивност и у социјално стање какво је било пре заснивања његовпх пропалих држава и какво је још могло живети у његовој традицији и успоменама. Нарочито је то био случај у планинским и одстрањеним крајевима, до којих је државна организација, због теренских прилика, мало могла допирати и ухватити корена. Под оваквим условима стари племенски живот са својом организацијом и обичајима племенске управе оживљује као у далекој прошлости. Једино што су сад племенски главари,. поред своје улоге у племену, још и представници племена пред Турцима и посредници између турских паша и народа. У равним крајевима, где је наша државна организација била ухватила бољега корена јављају се место племена кнеж и не, али са истом друштвеном организацијом. И племенима и кнежинама управљали су под Турцима народни главари и кнезови (башкнезови, оборкнезови), који се ни по васпитању, ни по оделу, ни по домаћем животу нису разликовали од имућнијих сељака. Они су у договору са народом руководили унутрашњим односима у племенима и кнежинама, по старим народним социјалним обичајима. Тако су у нашим земљама под Турцима оживели наши стари социјални обичаји. Падом наших земаља под турску власт нестало је у њима и закона, по којима се дотле живело. На место њих понова оживљују стари народни правни обичаји. Распре међу племенима и кнежинама, због територија, пасишта, извора и сличне умиривали су народни старешине само по обичајима, оснивајући свој суд на сведоџбе старих људи, на здрави разум, или остављајући право јачему. Несугласице око деобе имања изравнавали су изабрани судије. Заваде између села или између пороДИЦа исто тако. Крвну освету су прекидали добри људи. Ако би ко у селу чинио зла, село би га из-

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ