Naš narodni život

нншта имали противу народних социјалних обичаја, но су их још и подржавали и повлашћивали г и народним кнезовима давали берате на шихова звања. Турски паше, намесници у појединим већим, областима, били су се сродили са оваквим редом, јер је он, као угодан народу, био највећа гаранција за мир. Скадарски паше увек су били на страни народној, кад год је запретнла опасност ма с које стране да се уобичајенн ред у њиховом пашалуку поремети. Оно идеално време у Србнји под Мустајпашом, које је остало у тако лепој' успомени, не представља ништа друго до враћање у земљу једне управе, на какву j'e народ већ одавна био навикао, и коју је сматрао као нормалну, а. која је била поремећена и као таква највише учинила да су кнезовн и народ пристали уз Аустрију урату противу Турске (1788-1791). Суштина пак Мустајпашине управе била j’e у томе што је „све штосе раје тицало савршено предао народним кнезовима у руке и управљање”. Много су другојаче судбине били обичаји у ономе делу нашега народа, који је, у Босни и Херцеговини, под Турцима, врло рано прешао у муслиманску веру, те је живео у бољим економским и повлашћеним социјалним приликахма. Он није нмао потребе да се враћа у примитивне социјалне обичаје своје старине, али је зато подлегао обичајима и одредбама које вреде за повлашћену класу турске државе и знатно се у погледу соцнјалних обичаја удаљио од своје хришћанске браће. Он се још више од ње удаљио у погледу религиозних обичаја. Са муслиманском вером он је примио н многе муслиманске верске обичаје (сунет, свадбени и погребни обичаји, празници). Но при свем том ни тамо нису са свим ишчезли ни наши народни обичаји (паљење бадњака и светојованских ватрн, побратимство), нарочито не економски и медицински обичаји. У ономе делу нашега народа, који је, у Ја-

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ