Naš narodni život

дранском Приморју, потпао под млетачку власт наши су се народни обичаји врло добро држали. Узок овоме треба тражити прво у планинском и тешко пиступачном положају тих крајева, који је ометао нормални приступ и редовну контролу државе и цркве, друго у сталном придолажењу досељеника са наших територија под Турцнма, где су се освежени народни обичаји, као што смо већ рекли, врло добро одржавали, и, најзад, треће што ни сами Млечићи ту од народа нису ни тражили веће користи, но да им чува крајину од Турака. 1 Сасвим су другојаче судбине били наши народни обичаји у ономе делу нашега народа који је живео под аустријском влашћу или је придолазио у земље под Аустријом. У њеној јакој државној организацијн за наше социјалне обичаје није било места. У њеним напреднијим економским приликама наши примитивни економски обичаји морали су попустити. У средини, у којој је хришћанска религија била у пуној снази, наши пагански обичаји били су немогући. Аустријске државне власти забрањивале су примитивне и празноверне обичаје нашега света. Најзад, тамо су поједини наши људи могли доћи до више културе, па су, као такви, и они подизали свој глас противу народних обичаја, нарочито противу оних који су били штетни (М. А. Рељковић, Д. Обрадовић, Ј. Мушкатировић, А. Везилић и други). Из тих су разлога наши народни обичаји на замљишту некадашње Аустрије били врло редуцирани и раслабљени, а многи су и ишчезли. Наш је народ имао велику нежност према својим обичајима. У тешкој прошлости, под туђином, која је до скора трајала, они су га издвајали од оних који су њиме господарили, и, онако исто као народни језик, били су му обележје националности. Због тога и ако је у нашим крајевима било нестало

1 Вук С. Караџић, Црна Гора и Бока Которска, 9—l Наш народни живот, I. 3

33

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ