Naš narodni život

на. Оно се помиње у Македонији, на Охридском Језеру, још 1018 године, за тим у Херцеговини 1391, у Коназљу 1466, у Боци Которској 1772, међу Србима у Угарској много пута у XVIII веку, и тако даље. Бадњак се помиње у Дубровнику 1271 године, отмица девојака у Србији у почетку XIII века. Даље се у старини помињу коледа у Словеначкој, а самртни, ђурђевски и други обичаји на разним местима у нашој земљи. У Душанову Законику помињу се многи социјални, правни, религиозни и економски обичаји. За обичај побратимства имала је наша православна црква, у средњем веку, нарочитих молитава. Западни путници који су пролазили кроз наше земље доста пута помињу и наше обичаје. О обичајима налазимо помена и у забранама које су противу њих издавале црква и држава. Најзад, о њима говоре гдешто и наши књижевници у својим делима. Но сви су ови помени узгредни и случајни, или су са тенденцијом, која је ишла противу њих. Прво скупљање и описивање наших народних обичаја отпочео је Вук С. Караџић. Он је још 1818, године, у свој Српски Рјечник, унео код појединих речи, ради њиховог бољег објашњења, читаве описе народних обичаја. За тим је описивао обичаје и у другим својим делима: Моnt еn еgro und Montenegriner (1837, српски превод 1922), у Ковчежићу за историју, језик и обичаје (1849) и у књизи која је изашла после његове смрти Обичаји народа српскога (1867). Било по угледу на Вука Караџића, било што се иначе осетила потреба, скупљање обичаја у нас представља данас већ читаву литературу. 1 )

1 Помињемо само ове главније збирке наших народннх обичаја: S. Ljubić, Običaji kod Morlalcahu Dalmaciji (Задар, 1846); S. Ljubić, Narcdni običaji kod Vlahah (Задар, 1846), L.llić, Narodni slavonski običaji (Загреб, 1846); B. M. Г, Медаковнћ, Жиеот и обичаји Црногораџа, (Новн Сад, 1860); Стеван Поповнћ, Риш-

Си

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ