Naš narodni život

завођењем школа, постављањем лекара, подизањем народне културе и побољшањем народне економије и у Црној Гори и у Србији, нарочито у овој последњој, неки народни обичаји ишчезли, те једва животаре, или им се чува само успомена. Па чак и корисни и лепи обичаји, и они који нису били у опреци ни са државом, ни са црквом нису остали какви су били у ранија времена. И они су„ како где, негде више, негде мање, самн од себе, слабели и изумирали, тако да ниједан није више оно што је некада био. Данашње стање народних обичаја у нашим земљама је овакво од прилике. У областима које су до скора бнле под управом, нарочито у планинским крајевнма, где су комуникације тешке, а села мала и ретка, са растуреним кућама> обичаја има и у велнком броју и добро очуваних. Тамо је још и данас у многим местима целокупни живот н рад људски завнсан од обичаја. Овако је стање у многим крајевима Македоннје, Старе СрСије, Далмације, Црне Горе и Херцеговине. Северно од тих областн, нарочито по равнијим крајевима, у кОјима је комуникација добра, села већа, чешћа и збијенија, у којима су државне власти давнашње, у којима је хришћанство дуже или непрестано деловало и у које је продрла виша култура, обичаја је све мање, н што их има, раслабљенн су и немају оне старе императивне моћи. Овакво је стање у Србији, у равнијим деловима Босне, у Војводини, у Хрватској и Словеначкој. У варошима, нарочито у великим варошима, народни су се обичаји потпуно изгубили. Само у малим варошима, нарочито у њиховим окрајцима, жнвотарн још по нешто од њих, али и то је врло раслабљено и већ на издисају. * Помена о нашим народним обичајима у старини нема много. Најчешћи је помен Крснога Име-

НЛШ НАРОДНИ живот