Naš narodni život

родних обичаја, које је наштампано у другој књизи Обичаја народа Српскога (Етнографски Зборник С. К. Академије, књига XIV) н да се детаљно упознаду са обичајима који су по њима покупљени и пописани. Сем тога ми им напомињемо још следеће: Сви обнчаји једнога народа ннсу свуда потпуно исти. Области са различитим природним условима, са различитом економијом, религијом висином културе и спољним утицајима, и кад у њима живн нстн народ, имају обичаје који се разликују међу собом. Другојачи су обичаји у планинским областима, а другојачи у равницама; другојачи су код сточара, а другојачи код ратара, помораца или занатлија; другојачи су код хришћана, а другојачи код муслимана; другојачи су тамо где су школе честе и где писменост стоји високо, а другојачи тамо где књигу ретко ко узима у руке; другојачн су тамо где се утицај суседних страних народа не осећа, а другојачи су тамо где се са странцима одржавају сталне везе. Због тога је врло потребно тачно одредити област из које се желе обичаји скупљати и опасивати. За тим јој описати природне особине, изнети број и имена насељених места, са, макар прнближним, бројем кућа и становника, рећи оно што је најважннје о народном занимању, па онда о вери, школама и писменостн, и, најзад, да ли у суседним областима живе Срби илн други који народ. Даље, кад се описују обичаји једне области не сме се предпосгављати да су обичајн који се налазе у једном месту у њој исти у свима местима. И по местима, баш у истој области, обичаји варнрају. „У сваком селу свој закон”, каже једна народна пословица. Другојачи су обичаји по планинским крајевима једне области, а другојачи по равнима; другојаче обичаје имају: сељаци, земљорадницн, хришћани, Срби и тако даље, а другојаче: варошзни, сточари, муслимани, Румуни и тако

40

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ