Naš narodni život

даље, баш кад су у једној истој области; другојачи су обичаји код староседелаца у једној области, а другојачи код досељеника и њој. Народне пословице: „У сваком селу свој закон”, „Колико је села, толико је навичаја”, „Свако село башка адет”, имају у овом погледу врло много права. Због тога треба бити врло обазрив и марљиво тражити и бележити све што би било различито у појединим селима у погледу обичаја и питати о узроцима ових разлика. Најзад, баш код становништва истога села могу бити разлике у обичајима кад није од истог браства, и исте народности, вере, културе и заннмања. Због тога и ту треба припазити и забележити разлике и питати о узроцима разлика. Још се скреће пажња па једну околност. Често пута се скупљачи етнографског градива вежу за Упустна или за већ покупљено градиво с друге које стране, па им то постаје шаблон, који на дохват, по аналогији, тек форме ради, испуњују. То је ужасна грешка. Упуства и аналогије треба да су само вођи за сасвим оригиналан и самосталан рад у једној области. Скупљачи не смеју насилно тражити, или чак и стварати, у својој области обичаје којих у њима нема, али их има у Упуству или у другој којој области; нити смеју пренебрећи оне којих у њиховој области има, али не би били поменути у Упуству, или их не би било у којој другој области. Даље, сваки обичај и сваки други оригикални назив треба да забележе именом којим се у н.иховој области, у народу, називају, без обзира како се то назива у Упуству нли у другој којој ■области. (Славу треба забележити као Слава тамо где се тако зове, а где се зове Крсно Име, или Служба, или Свети, употребити та имена). Исто тако при записивању изрека, бајања, молитава, здравица и песама скупљачи треба да пазе да их наводе у дијалекту, онако како се у њиховој обла•сти говоре.

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ