Naš narodni život

своје алате, своју терминологију, свој начин рада и своју занатлијску организацију. Најзад, наш је народ нз вароши, за турске владавине, морао да емигрира у земље преко Саве и Дунава. Тамо је у варошима преовлађивала немачка занатска култура. У ослобођену Србију почела је долазити маса Срба занатлија. Они су преносили у њу немачке алате, немачку терминологију, немачки начин рада и немачку занатску организацију. На тај начин наши варошки занати данас представљају једну сложену мешавину старе грчке, романске, турске и немачке занатске културе. Она је, као таква, утицала и на сеоске занате. Гдешто је тај утицај био тако јак да се данас многи сеоски занати мало, или нимало, не разликују од варошкнх. I СЕОСКИ ЗАНАТИ 1, У наошј старини није било ни деобе рада, а камо ли јасно издвојених заната. У томе наш народ није чинио никакав изузетак; тако је било и код других индоевропских народа у њиховој старини. Код многих примитнвних народа још и данас свака породица израђује сама све што јој треба. У Областима наше заостале, примитивне, културе доскора су се чували, па се н данас гдешто чувају, сви знаци старинског живота, па и сви погледи на деобу рада у опште и на занате посебице. Тамо се, на име, у деоби рада није отишло даље од најстарнје и најпримитивније деобе, а то је деоба рада по половима: зна се тачно шта је мушки, а шта је женски посао, и то је све. И ту се, као н код других примитивних народа, мушки и женски радови допуњују и таман одговарају животним потребама. Људи ору, кују, тешу, граде куће, плугове, кола, бурад; а жене месе, плету, преду, перу и тако даље. Жена се ретко маша за мушки посао, а за човека је стидно радитн женски посао. Тамо заната „у правом смпслу не само никако не-

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ