Naš narodni život

ма, него их неће бити ни у блиској будућности, јер се они презиру и исмејавају”. 1 Један писац, којн је познао Црну Гору у почетку XIX века казује да се у њој не зна „ни за хлебаре, ни за месаре, ни за столаре, ни за коваче; сваки сам гради одело, обућу... Једном речи сваки сам израђује све”. 2 У Билећским Рудинама до пре мало година није било никаквих занатлија, „све што је требало народу за алат и за одијело сам је знао све начинити”." У Дробњацима је сваки сељак и дрводеља, столар, зидар, качар, једном речи он је у себи сконцентрисао све занате који су потребни за оправљање разних ствари и оруђа сеоских, али све ово сељаци граде само за домаћу потребу, „а не иду другоме да раде”Ј М. Ђ. Милићевић казује о своме оцу, сељаку из Рипња, да је знао градити све што је потребно око плуга, воденице, кола; даље је знао правити бурад и каце, при чему се служио разним „ручним справама и алатима”. 5 Пирх казује како су у Србији 1829 године сељаци поред обичног занимања, сточарства и земљорадње, знали градити и различите друге потребе за кућу. 0 У Омољу до пре педесет година сељаци сем соли и жита ништа друго нису плаћали, све су сами израђивали. Онн још и дан дањи сами граде чаброве, бурад, каце и сличне судове, даље: куће брвнаре и још многе друге потребе. Није потребно нарочито истицати да док су овако људи радили своје потребе за кућу, дотле су жене радиле своје.

1 Вук. С. Караџић, Црна Гора п Бока Которска, стр. 69. Исто тако: Магазпн сраско-далмашпнскп 1860, стр. i 00; В. М. Г. Медаковић, Жпвош п обнчајп Црногорпца, 140; Вук Врчевић, Разнп чланцп, 64; Обрен Ђурић, Иасеља Срчскпх Земаља 11, 1165. 2 L. С- Vialh, Voyage hisiorigue ei poliligue au MonUnigm t. li, Paris 1820.131. 3 Иасеља Cpa. Земаља 11, 794. 4 Иасеља Cpa. Земаља I. 474—475. 6 M. Ђ. Милнћевић, Жпвот. Срба сељака, Београд 1894, 26; Јован Ђак, 59. * О. Д. Пирх, Пушовање ао Србнјп '1829, 80. Бибштена

45

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ