Naš narodni život

ковачки занат. Ових је зграда сад мало, али их је раније било много више. Р. Илић, од кога су и узети ови подаци, добро се домишљао кад је тврдио да ово опомиње ~на доба кад је свака задруга израђивала све што jo] је потребно н кад је у задрузи било занатлија од сваке руке”. 1 Из овога, тако да га назовем, прелазнога и привремено специјалнога рада улази се у пр ав и зан а т тиме, што појединци, радећи специјалне послове само за своју кућу, почињу радити, узгредно, у колико је потребно, и за друге, и то за награду. Овакав појав настаје; или ■због тога што у задрузи има довољно чланова који бн радили остале послове, а специјални, занатски, посао се тражи и рентира; или што друге породице у томе специјалном послу трпе оскудицу, те је рад за њих рентабилнији од обичних до-маћих послова; или, најзад, што занатлије имају, и поред тежачких послова, довољно времена и за занат. Вук Караџић казује да су терзије по селима „сељаци као и остали људи, па кад коме треба што да му шије (н. пр. гуњ, чакшире, зубун), он га зове својој кући те ондје ради”. 2 Вук наводи међу ■сељацима још: коваче, туфегџије, ћурчије, качаре, коларе, дунђере, а „пођекојим мјестима и лончаре”, од којих само терзија, качар и дунђер „не раде занате код своје куће, него код онога коме раде”. 3 У Доњем Драгачеву у сваком селу има сељака који, већином као самоуци, умеју радити понеке занате, али опет као споредан посао. То су „већином дрводеље, качари, колари и зидари, а има и воденичара”. 4 У Васојевићима су неки сељаци уз своје тежачке послове изучили: зидарство, дрводељство, терзилук, ваљање сукна у ступама, грађење разног дрвеног посуђа и ратарских

1 Р. Илић, Ибар (Иасеља 111, 590), 2 Вук С. Караџић, Сраскп РЈечнпк, код тсрзпја. 3 Вук С. Караџић, Данпца за 1527, 102. 4 Ј. Ердељановић, Доље Драгачево (Иасеља I. 115).

47

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ