Naš narodni život

Међутим сви ови и мушки и женски послови, иако често пута показују врло развијен укус и пристојну уметност, још нису занати. Занате раде стручни људи, а не сваки; они се, највећим делом, раде за другога, за награду, а не за своју кућу. Али иако нису занати, они су клиде свима занатнма, јер из њих поједини пословн прглазе у занатске. Тај је прелаз постепен и нзводи се преко једног нарочитог стања, које се лепо видн на примерима развоја наших заната. Постепеним нагомилавањем потреба појединци, вештији и окретнији, почињу у породици да раде извесне послове више и боље од осталих, у њима постају нека врста стручњака, и кадгод је потребно раде их само они. Другим речима, у место да сви раде све послове, настаје диференцирање у толико, у колико се појединим радовима одају само чланови породице, вештији за њих. Пок. Алекса С. Јовановић описује задругу браће Лишковаца у Жбевцу у Врањском Округу, у којој је после ослобођења живело у двадесет домова на осамдесет душа, што је чинило читав одељак села, махалу. У тој су задрузи били заступљени сви занати потребни земљорадњи: ковачи, колари, ужари и тако даље. Слично наводи и за задругу Мирковића у Скупљену, у Подринском Округу, у којој су такође заступљени занати потребни земљорадњи: коларски, ковачки, дрводељски и тако даље. 1 У околини Београда, у свакој већој породици, има „појединаца који за домаћу потребу раде само понеке послове на пример дрводељске, и друге, али је њима главно занимање земљорадња”. 2 У Ибру велике задруге имају нарочитих зграда од брвана, које зову коваоницама, у којима стоје вигњеви и ковачки алат и у којима понеки члан задруге ради и

1 Алекса С. Јовановнћ, Историскп развпшак сриске задруге, Београд 1896, стр, 14 н 71. Внди и Ст. Новаковнћ, Село стр. 63. 2 Р. Николнћ, Околина Београда (Насеља 11, 924).

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ