Naš narodni život

баве земљорадњом, или чак и другим којим сеоским занатом, иду, било на позив у куће, било иначе, од места до места, и по каванама певају уз тамбуру народне епске песме за награду. 1 „Један од њих обилазио је с тамбуром сву бихаћску околицу и Крајну", па „низ Пауње Поље и Посавље" и долазио чак до Бијељине. „Путујући тако пјева или по кахвама гђе му кахвеџије дају каву, а слушаоци смећу новац”, „или пјева по кућама како га већ ко позове, нли код већ познатих спахија и бегова. Они га онда сами плаћају, а позвани гостн само слушају. Богатији му даду за једну ноћ и по пет форинтн. Гђе би дуље времена пјевао, било би и других дарова: јечерма или половне чакшире”. 2 Један од њих казивао је „да је пјевач од заната и да од пјевања живи”. 3 Сличних појава има и у другим нашим крајевима. У Бранеговнћу и Дегурићу, у Ваљевском Округу, код већине је сељака омиљено занимање свира чин а. Један или више њих удружених иду по мобама, жетвама, свадбама и другнм скуповнма, нз села у село, и свирају за новце или за храну, те и тиме, поред обичног сеоског занимања, привређују. 4 Из ових још непрестано узгредних сеоских занатских радова долази се до њихове крајње еволуције тнме што се појединци по селима одају искљу чи в о занат и ма, остављајући сва остала сеоска занимања или само оним часовима кад немају занатскога рада, или осталим члановима своје породице, или чак и најмљеним радницима. То бива кад се занат у селу особито тражи и добро плаћа, те доноси више користи него друга сеоска занимања. Таквих случајева има данас већ доста у Шумадији, Подунављу, Подрињу и уопште

1 Hrvatske narodne pjcsrne, skupila i izdala Matica Hrvatska, knj. 111. стр. XIV, XXII, XXVII, 2 Ibidem XXX. 3 Ibidem XXXII. 1 Љ. Павловић, Насеља Српскпх Зе.маља IV, 242.

50

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ