Naš narodni život

у равнијим крајевима, у већим селима, где су настале шире потребе и јача култура. М. Ђ. Милићевић помиње у многим селима у Округу Београдском абаџије, бојаџије, терзије, коларе, качаре, мутавџије и лончаре. 1 Ја знам из личног проучавања на доста места у Србији радионице, па чак и дућане, у којима поједини сељаци непрестано раде свој качарски, коларски, налбантски, ћурчијски или други који сличан занат. То је последњи стадијум једне врсте сеоских заната. Он би се дао дефинисати као израз локалног задовољавања потреба. 2. Али довде изложено о сеоским занатима није све. У нас има и таквих заната које ради велики број сељака. Ти се занати јављају, одржавају и развијају из сасвим другојачих потреба. Бива на име, да се у извесним крајевима читаве породице, села, или чак и веће целине, одају каквом специјалном раду ван обичне сеоске економије, која или остаје редуцирана, или је ради само један део становништва. Оваква појава, колико сам ја могао запазити, настаје из три разлога: 1. Кад услед пренасељености, нли тескобе, нли рђавог земљишта нема довољно услова за сточарство или нема довољно земље за земљорадњу, те се од тих главних сеоских економија не могу да подмире све потребе; 2. Кад има сувишка радне снаге, који претиче од сеоске економије, и ако иначе услови за живот нису рђави; 3. Кад природни услови подстичу на какав рентабилнији посао но што је обична сеоска економија. 1. У крајевима у којима је недовољно земљишта за сточарство и земљорадњу, или у којима је земљиште за то неугодно, само један део становништва остаје код кућа да ради домаће послове,

1 М. Ђ. Милићевић, Цнежевпна Србпја 115.

51

НДШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ