Naš narodni život

Ужичком Округу, где „жито не може да подмири домаћу потребу” народ се морао одати кнриџилуку. 1 У Билећским Рудинама су се људи, због неродног кречњачког земљишта и због тога „што не могу ни стоком нн земљорадњом да набаве оно-лико новаца колико иште држава и њихова кућа” одали зидарском занату, те има „правих занатлија, који живе од зидарског посла, који су усавршили, и иду са тим занатом и изван своје области”. 2 У •Скопској Црној Гори „ни земљорадња ни сточарство не дају толико плода колико је сел>аку потребно да подмири све домаће потребе. С тога се сељаци одају занатима, али не занатима културним, него најпростијим: дунђерлуку, дрводељству и фурунџилуку”. 3 Таквих и сличних примера налазимо још на доста места у нашем народу. 4 2. Има места где се, и поред довољно услова за одржање и подмирење потреба, ипак један део становништва лаћа и других послова ван обичне сеоске економије, јер се она може урадити и без њега, те је његова радна снага сувишна и ненотребна. У селима Врањске Пчиње иду у печалбу обично они „који у кући имају довољно радника ■ — управо који су имућнији те су једни за домаће послове, а други само за печалбу”. 5 Пок. Риста Николић наводи као пример једну кућу села Марганца, у којој је отац обичан сеоски мајстор, а од три сина: један му је пекар, један грнчар, а један је у кући и ради са женама пољске послове и тргује. 3. Често пута природа земљишта или богаство у извесном материјалу или други локални услови дају могућности извесним местима или noкрајинама да се у њима развију рентабилнија за-

1 Ср. А. Поповнћ, ИамирпсномВлашпбору Београд,,1903,29 2 Ј. Дедијер, Бплећске Рудпне (Насеља 11, 795.) 3 Св. Томић, Скопска Црна Гора (Насеља 111, 462). ‘ Насеља 111, 47 51; IV. 423-24). 6 Р. Николић, Врањска Пчиња (Насеља 11, 165).

53

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ