Naš narodni život

сви су остали принуђени да траже други какав рад јер је онај домаћи недовољан да би сви могли од и-ега живети. Велики део нашега народа из неких крајева иде „у печалбу” као прост земљорадник и тиме накнађује оно што на своме огњишту добити не може. 1 Али се у много више случајева у овакиој невол н 2 нарсд одаје каквом специјалном послу, занату, којим за награду подмирује туђе потребе. Такав је случај са Осаћанима поред Дрине, „који су махом мајстори, који прелазе преко Дрине, те граде куће и друге зграде по Србији. Било је времена кад су онн били једини (такви) мајстори”. 3 Услед рђаве земље за пољску економију н велике плодности народа предузимају Херцеговци „привредна пернодична путовања” ради накнађивања „привредне оскудице свога завичаја”. Између осталога становници Попова Поља, Крушевице и Мокрина дају од старине најбоље дунђере, који се помињу и у народним песмама и који већи део године путују по разним областима Херцеговине и граде куће, па се пред Божић враћају дома. 4 Исти је случај и са сељацима из Пиротског Округа, који „не могу сви да се исхране у своме завичају, те иду не само по Србији, но чак и у Бугарску, Босну и у Румунију, радећи грнчарство, мутавџилук, ћерамиџилук, дунђерлук, качарлук и тако даље”. 5 У

1 V. Bogišić, Zbornik sadašnjih pravnih običaja и Južnih Slovena стр. 498; M. Ђ. Милићевић, Краљевкна Србпја 242; Насеља I, 116, 313-314; 111, 783; V, 91-92; 336-337; VI, 65—66 н т, д. В. М. Ннколпћ, пз Лужнпце п Нпшаве, 26 и тако даље. 8 Најпре Мушкатпровпћ, а после п Вук, забележплп су народну пословпцу: „Занат је у невољп храна". Ј. Мушкатпровић, Прпчте плчши по простому чословпцс, Будим 1807, 52, Вук С. Караџпћ, Српске народне пословпце, 102. 3 М. Ђ. Мплпћевпћ, Кнежевина Србија 566. 4 Ј. Дедпјер, Херцеговпна (Насеља V!) 65. 3 М. Ђ. Милићевпћ, К раљевнна Cponia, 243, К. Н. Костпћ, Стара српска трговина и индусшрија, 117—118; Вл. М. Нпколнћ, Из Лужннце u Нншаве, 26—31; Љ. Павловпћ, Колубара n Подгорина (Насеља VI, 425).

52

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ