Naš narodni život

лу њиховом, међу претдима данашњих Словенаца, а затим се, крајем VIII и почетком IX века, јављају хрватска и српска држава прва на приморју Јадранскога Мора, а друга у централним југословенским областима, најпре око река Дрине, Ибра и Лима, а за тим све даље и шире. У опсег југословенских држава ушле су и старе вароши дотичиних области, насељене туђим, на западу претежно романским, а на истоку и југу претежно грчким становништвом, Освојивши их Јужни Словени су отпочели постепено насељавати се и у њих. Старо варошко становништво било је наследник и чувар једне старе културе и уметности. Нови насељеници постепено претапају староседеоце у себе, али примају на себе и улогу носилаца и чувара старе варошке културе и уметности. Југословенска маса народна остаје и даље по селима као носилац сеоске културе и уметности. На тај начин, отада, сва култура, па и уметност, у Јужних Словена добија два главна типа, који се и до данас јасно распознају, а то су вар ошк и и сео с к и т и п. I Варошки уметнички тип, или простије, варошка уметност развила се из остатака староседелачке уметности по варошима коју су Јужни Словени прихватили и, према својим способностима и укусу, развили и унапредили. Она се дели на варошку зантску и на варошку народну уметност. 1) Варошка занатска уметносту Јужних Словена је, као што смо рекли, наставак старе уметности, затечене по варошима и прилагођене њиховом духу и потребама. Како су југословенске земље биле у главноме под двојаким утицајем: на истоку под грчким, на западу под романским, то су се ти утицаји задуго одржали и давали њиховој уметности двојаки карактер: византијски на истоку и романски на западу. Разлика није била само у занатским уметничким израђеви-

Наш народни живот, I. 5

65

НАША НАРОДНА УМЕТНОСТ