Naš narodni život

нама, већ и у терминологији за израђевнне, алате и занатске корпорације. Ове две југословенске занатске уметности имале су и другојачу судбину. а) Источна варошка занатска уметност у Јужних Словена примила је у себе још један елеменат. У другој половини XIV и у XV веку источне југословенске земље дошле су под турску власт. Турци, носноци једне оријенталне занатске уметности, гомилама су се насељавалн поглавито по варошима, и у њих уносили оријенталну занатску уметност. Од тада у источним југословенским варошима занатска уметност почиње носити оријентални карактер са оријенталним називима за израђевине, алате и занатске корпорације. Југословени занатлије прихватају ту оријенталну уметност, негују је и чувају до наших дана. После турских освајања источннх југословенских земаља настало је постепено, али стално емигрирање Јужних Словена из покорених области у земље преко Саве и Дунава, у Аустрију, које је трајало све до краја XVIII века. Међу њима је било врло много и варошких занатлија. На новоме земљишту они нису могли сачувати своју оријенталну занатску уметност. Под јаким утицајем средњеевропске, нарочито немачке, културе, југословенска почиње да попушта и да се замењује средњеевропском, тако да најзад изумире. У току XIX и почетку XX века врши се постепено ослобађање југословенских земаља од Турака. У њима се свуда по варошима међу Југословенима затиче добро очувана оријентална турска занатска уметност: кујун џи ј е израђују врло фине златне и сребрне наките, посуђе, дуванске кутије и друге ситнице; терзије везу златом фина мушка и женска одела; дунђерц граде куће са много лакоће и елеганције и са пуно финога дрвореза. Алм после ослобођења настаје утакммш нзмеђу старе оријенталне занатске уметностн и нових

НЛШ НАРОДНИ живот