Naš narodni život

мер из Македоније и Далмације, тешко да неће закључити да нису из једнога краја, и ако су из крајева у којима су Јужни Словени затекли две културе и били под два различита утицаја. За јединство народне уметности међу Јужним Словенима радиле су и комуникације и позајмице, а нарочито миграције становништва, особито јаке за време после турске најезде, али је ипак, мислимо, главни узрок јединству јединство духа Јужних Словена. Има још једна југословенска народна уметност, коју треба поменути. То је она која није свуда раширена, већ је везана само за извесна места. Она би се могла назвати локалном народном уметношћу. Има, као што рекосмо, извесних уметничиких израђевина, које су везане само за извесне крајеве или извесна места. Зашто су се оне везале само за њих засад још није увек лако погодити. Тако су Дебар и дебарска околина чувени са зидарима, сликарима и дрворесцима. То су обични варошани и сељаци, без икаквих уметничких школа, који су своју уметност учили једни од других, онако као што се, на пример, уче народне песме. Они су у народу познати под именом Дибралије или Дебралије. Они су саградили све најлепше црквене и приватне грађевине по Јужној Србији и Албанији, у дрвету уметнички изрезане иконостасе по црквама и иконе на њима. Шта је био узрок да се ова уметност јави, негује и чува баш око Дебра није јасно, ако не буде'то што је Дебар на домаку старе Охридске Патријаршије (доцније, од 1018, Охридске Архиепископије), на домаку центра из кога је потицало и ширило се хришћанство, хришћанска литература, и култура, па са њима и хришћанска уметност, међу Јужним Словенима. Исто је тако варош Пирот у источној Србији чувена са особито лепих вунених тепиха, познатих под именом пиротски hи л и ми, које тамо израђују жене. Сем Пирота

69

НАША НАРОДНА УМЕТНОСТ