Naš narodni život

За крај паганских времепа има података да су се моравски н помор.јански Словени кратко шишали, но тај обичај, како мисли Л. Нидерле, треба приписати туђем утицају, угарском и римском. Међутим, у стара времена, стрижење косе било је знак ропства. Чеси су чак у XI столећу стригли косу слугамз, а у Судној Грамоти руског кнеза Јарослава (1015 —1054) била је одређена казна за онога ко би другоме остригао косу. На старим минијатурама и фрескама из XI столећа кнезови и народ представљени су са дугачком косом. 1 Од Словена нису правили изузетак ни Јужни Словени. И они су у сгарини носили дугу косу, тнм пре што су дошли у средину, у којој се тако носило. 2 На фрескама у нашим старим манастирима неки људи су представљени са дугом косом. Тако су на фрески у манастиру Сопоћанима људи који оплакују смрт Ане Дандолове, треће жепе краља Стефана Провенчанога, са дугом косом. Деспот Јован Оливер, на слици у манастиру Леснову, има врло дугу, расплетену косу која му чак рамена покрива. Властелин Влкашин, на слици у Руденици, има дугу косу која му досеже до испод врата. Жупан Брајан из XIV века на слици у Белој Цркви Каранској има белу косу која је „пажљиво, глатко зачешљана, тако да уоквирује високо чело спуштајући се до десног уха и падајући у увојцима на раме”. 3 Кад је 1443 године Бертрандон де ла Брокијер био у двору деспота Бурђа Бранковића, видео је много ~деспотових људи, лепе и крупне господе, с дугом косом и великом брадом.” 4 Дугу косу помињу још неки путописци који су прошли кроз нашу земљу. У путопису Јосипа Ламберга из 1530 године каже се да се у Босни Хришћани „одевају по готово као

I Л. Нидерле, Би тг и кулатура древнихЂ Слатг, Праг 1924, 184—185. 2 К. Јиречек, Исшорпја Срба, 111, 258, 3 М. Кашашш, Cmapunap (за 1926 и 1927), стр. 168 1 Годпшњпца Huk. Чуппћа, XIV, 55. Наш народни живот, I. S

81

КОСА У НАШЕМ НАРОДУ