Naš narodni život

грађене плетенице. Оне се виде и на споменицама старих Међана и Персијаца. Стари Германци су плели косу у плетенице и скупљали у вештачке фризуре, у које су, да би се боље држале при раду, игри и иначе, уплетали нарочнте траке (Haarband). 1 Дуга коса се у нас носила спуштена низ леђа. ■У једној народној песми са Истре пева се како је цар тражио »који има сина ал синовца да га шаље дару за солдата«, како је старац Видулин имао деветоро кћери, па није имао кога послати, и како му је кћи Султанија рекла да јој »кроји робу на једнако« и да јој оседла »коња на јуначку, да ја гредем за те за солдата«. На то јој је отац рекао: »Султанија, драго моје дете, камо he ми жуте косе твоје?« »Жута коса низ плећа јуначка«, одговорила му је кћи. 2 Песма не каже да ли је Султанија, прерушујући се, оставила косу да јој слободно пада низ леђа, или ју је оплела, везала, или иначе стегла, али се из других података види да је дуга коса ношена на различите начине. То показују различита имена за њу; кик а (Хајдук чешља кику у буквику, са својом се киком разговара; Кико моја, ђе ћеш опанути), 3 плетеница, пеле ш (у Срему), ћапо рак, цо ф (од Zopf, у Војводини), 1 перо (Јован-бег говори својој мајци: Ој, Бога ти, мила моја мајко, обуци ми што год љепше можеш, оплети ми перо асурачко), 5 п е р ч и н (у Јужној Србији и черпин)иперче (у Јужној Србији; Перчето ми се вееше, на широките рамена. Помина момче Дреновче... Перчето му се вееше како је ковел в планина), 0 кит а

1 О. Schrader Reallexikon 419; Ј. Hoovs, Reallexikon 11, 343. 2 Isiarske narodne pesme izdala »Istarska Kn'iževna Za■druga“ 1924. str. 8. 3 Вук C. Караџнћ, Српски Ријечник код кика. ' Вук С. Караџић, Српски Ријечник код тих речи. 5 Мар. С. Поповић, Родољуб, Српске севдалинке., Панчево 1892, гтр. 116. 0 Братл Миладиновци Бжлгарски пародни пћеспи. Загрсб 1861, стр. 11, 391—392; Срп. Етнографски Зборник XXXV,62.

КОСА У НЛШЕМ НАРОДУ