Naš narodni život

СЕЛО КАО НАСЕЉЕ ЗА ВРЕМЕ ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША.

После ослобођења под Кнезом Милошем Србија је износила 24.440 квадратних километара. На томе простору било је око 1400 села. У њима је било нешто преко 50.000 домова и нешто испод 120.000 пореских глава, то јест хришћанских мушких особа од 7—80 година. Села су била мала. На свако је просечно долазило око 35 домова или 85 пореских глава. Највише их је било са по 25—50 кућа, али их је било и само са по до 5 кућа!.

Из података који су нам на расположењу види се да су тадашња села била највећим делом старовлашког типа, како га назива Г. Ј. Цвијић, са главним обележјем што су му „куће најјаче растурене, много јаче но у другом којем типу на Балканском Полуострву.““ Белешке о селима онога времена то потпуно потврђују. „По равним мјестима, вели Вук С. Караџић, особито по Нахији Пожаревачкој и по Мачви, куће су по селима доста у близу; али су по брдима раздалеко да је ђекоје село од четрдесет кућа веће од Беча: докле гођ допире сеоска земља дотле су и куће растркане; тако човјек може имати ближег комшију из другога села него из свога.“з Села од Шапца до Уба била су 1827 године нека поред пута, а нека подаље од пута, но „сва су била више

! Број кућа по селима у почетку владе Кнеза Милоша овако је од прилике изгледао: Са до 5 купа било је око 15 села, са 5—10 око 90, са 10—925 око 480, са 25—50 око 530, са 50—100 око 240, и са преко 100 око 40 села (М. Петровић П, 522 и даље). ;

2 Насеља 1, 67.

• Вук С. Караџић, Даница за 1827, 99—100.