Naš narodni život

СЕЛО КАО НАСЕЉЕ. 103

налик нашима (пречанским) салашима него селима; куће стоје без реда, једна од друге удаљена мањим или већим растојањем, које шљивак, воћњак, њива или шума причињава“.: Село Бреза у Ваљевском Округу, вели Др. Е. Линденмајер било је растурено на све стране, као што је то обично у Србији.“ Села између Ужица и Крагујевца нису била у групи већ су „поједини салаши растурени по ивицама долина“, а у Добрињској су Долини „кућерци разбацани у великом одстојању један од другога“.“ Између Млаве и Пека села су „скуп раштрканих колиба најсиромашнијег изгледа“. У Крушевици (данашњем ·Кучеву) „колибе леже раштркане дуж десне ивице Пека, преко пута утока Кучајнског Потока“. У Голупцу су колибе раштркане на све стране“.“ 1834 године свако село у Србији „заузима велики простор земље, пошто су куће растркане у великом размаку којекуда по шумама и баштама, тако да једно село понекад заузима једну или две квадратне миље“. 1836 године у Срезу Подунавском и Јасеничком по селима су биле „кућа од куће по пола сата удаљене“.5 У доба Кнеза Милоша „свака је породица градила себи колибу. у шуми, по планинама, далеко од главних путова и путања... Колибе су биле на одстојању од два до три пушкомета. Село једно од стотину колиба запремало је на тај начин површину већу од једне миље простора и једино по прокрченоме земљишту могло је се запазити, у сред ових великих шума, да је човек у неком насељеном месту“.' Село Горњане у Поречу имало је

[58 =! Ђорђе Магарашевић, Глушовање по Србији 1827. г. с. 26. 2 Р-г Е. Р. Шпдептауег, Зегфгеп, деззеп Епћуискејипо ипа Еопзећи 1т Запиаууезеп, Тешезуаг 1876, стр. 41. 8 Ото Дубислав пл. Пирх, Путовање по Србији у г. 1829. (српски превод), стр. 154, 155. + Љлает 78, 79, 87. Е 5 Ст. Новаковић, Србија у години 1384 Писма гроф Боа-ле Конта. (Споменик ХХТУ, стр. 24). 5 ј : 6 Сретен Л. (Поповић), Путовање по новој Србији, стр. 206. 7 Д-р Бартол. Куниберт, Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића (српски превод), стр. 8.