Naš narodni život

СЕЛО КАО НАСЕЉЕ. ил

па макар сва три погинули; а кад се ова три села ушоре, она ће сама после ушорити и Лепеницу и Јасеницу“!. Исто је тако оштар иу наредби старешини Среза Јасеничког од истог датума, под Мо 812, у којој му казује о наредби за она три села у Лепеници, „а то исто решили смо за Орашац и Врбицу у Јасеници, и тим селима желимо учинити почетак ушоренија целе Лепенице и Јасенице, које намеравамо све постепено у дејствије привести“, а затим му препоручује, „да одмах по пријатију писма овог изађе међу Орашане и Врбичане и протолковавши им га... поздравите их, да се ми надамо од њих, да ће они своју ползу лако увидети и одмах ко испуњенију препоруке ове наше приступити“, најзад изјављује, да од ове наредбе никако неће одступити и „да је боље за њих одмах приступити добром вољом ко испуњенију препоруке ове, неже ли са

стидом, а може бити и штетом својом, доцније принуђени бити исти овај налог извршити“.“

Указ Кнеза Милоша и наредба Совета нису свуда подједнако примљени. Из извештаја се види да су понајвише примљени понизно и са благодарношћу Кнезу на старању око народнога добра. Но ово не треба никога да заведе. Под Кнезом Милошем се није смело протестовати противу наредаба, и на све се, што је од њега долазило, само понизно и са благодарношћу одговарало. Равни крајеви, којима је ишао на руку у збијању села, облик земљишта и у којима је земљорадња већ у велико била развијена, могли су се како тако прилагодити наредбама. Планински пак крајеви, како се из извештаја види, били су, само привидно и из страха, задовољни, и своје су незадовољство, не смејући другојаче, изражавали одлагањем извршења наредаба, или су се гдешто чак одважавали да изјаве немогућност њеног извршења. Тако 23 априла 1837 пише из Чачка Јован Обреновић Кнезу Милошу

1 Држ. Арх, Н. Крагујевачка 1837. 2 дет. .