Naš narodni život

—___СЕЛО_КАО НАСЕЉЕ. 15

"Тамо пак, где је било природних услова да се развије интензивна земљорадња, какав је случај био по равним деловима Србије, села су се збила и ушорила сама собом, без ичије наредбе.

Куће су по селима биле различите, према географским положајима у којима су биле. По равницама, особито по голетним местима, куће су биле врло слабе, покривене понајвише кровином или лубом, па су се према томе и звале кровињаче или лубњамче.' Тако су куће између Млаве и Пека биле праве колибе најсиромашнијег изгледа“ По брдовитим пак крајевима, у којима је било грађе у изобиљу, било је добрих, каменом подзиданих и чврсто саграђених кућа, обично брвнара, понајвише покривених шинлром> Ове су се куће могле и премештати са места на место. Тако кад је била издата заповест да се села ушоравају, „сељаци духовитим средствима, помоћу кола, нарочито направљених, преместише оне које беху у добром стању на једну и две миље одстојања на означеним местима.““

Соба по кућама није било свуда, већ се зими понајвише грејало поред ватре, која се ложила на огњишту усред кућел Спавало се сем куће још и по вајатима. Димњака сем Мачве поред Саве и Браничева око Дунава и на влашким земуницама готово нигде није било. Дим је пролазио кроз кров, због чега је по кућама било страховито чађаво и од дима се једва издржавало. Место прозора су били мали отвори, који су преко зиме или за-

' Вук С. Караџић, Српски Рјечник код село, кровињача, лубњача : Вукова преписка Ш, 62.

2 Пирх, 78.

= Вук С. Караџић, Срдски Рјечник код село; М. Ђ. "Милићевић, Кнеж. Србија, 111.

= Куниберт, 217. Види и Вук С. Караџић, Српски Рјечник жод стријела и М. Ђ. Милићевић, Годишњица ХМ, стр. 9.

# Пирх, 103.